Hag odložio presudu Tačiju i vođama OVK za 16. septembar

Specijalizovana veća Kosova u Hagu odložila su izricanje prvostepene presude četvorici bivših vođa Oslobodilačke vojske Kosova sa 20. jula na 16. septembar 2026. godine. Sudsko veće precizira da će presuda Hašimu Tačiju, Kadriju Veseliju, Redžepu Selimiju i Jakupu Krasnićiju biti izrečena u 10 časova, na javnoj sednici koja će se pratiti na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.

Kao razlog za pomeranje termina veće je navelo obim dokaza i složenost predmeta, uz obrazloženje da je dodatno vreme neophodno kako bi ocena dokaza bila potpuna i valjana. Svu četvoricu optužnica tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, kroz šest tačaka za zločine protiv čovečnosti i četiri tačke za ratne zločine. Tužilaštvo je predložilo kaznu od po 45 godina zatvora za svakog optuženog.

Zašto je postupak trajao ovako dugo?

Odgovor leži u brojkama koje ovaj predmet čine jednim od najobimnijih pred nekim međunarodnim sudom u novijoj istoriji. Optuženi se u pritvoru u Hagu nalaze od novembra 2020, a samo suđenje započelo je u aprilu 2023. Za to vreme saslušano je oko 270 svedoka, izvedeno je 5.467 dokaza, a transkripti sa ročišta obuhvataju 29.238 strana.

Tači je funkciju predsednika Kosova napustio upravo krajem 2020, neposredno pošto je optužnica potvrđena. Veseli je bio na čelu kosovske obaveštajne službe i Demokratske partije Kosova, Selimi i Krasnići pripadali su užem krugu ratnog i posleratnog rukovodstva. Sva četvorica su tokom postupka odbacila optužbe.

Specijalizovana veća, iako sude po zakonima Kosova i sa kosovskim sudijama, fizički su smeštena u Hagu, van dosega lokalnih pritisaka. Institucija je nastala iz izveštaja Saveta Evrope i formirana je s ciljem da procesuira zločine počinjene tokom i neposredno nakon sukoba na Kosovu od 1998. do 2000. godine.

Šta odlaganje znači za region

Novi datum pomera jedan od politički najosetljivijih procesa u regionu na sredinu jeseni, u trenutak kada se u Prištini i dalje čeka rasplet unutrašnje političke krize, a dijalog Beograda i Prištine stoji u mestu. Za srpsku javnost presuda ima simboličku težinu jer se prvi put pred sudom nalaze najviši nekadašnji vojni i politički akteri sukoba.

Reakcije u Prištini kreću se od optužbi da se sudi oslobodilačkom pokretu do poziva da se sačeka epilog postupka. U Beogradu se, s druge strane, insistira na tome da presuda mora da odgovori na pitanje odgovornosti za žrtve. Do 16. septembra ostaje otvoreno i pitanje kako će eventualna osuđujuća ili oslobađajuća presuda odjeknuti na već zategnute odnose na relaciji Beograd, Priština, Brisel.

Nakon skoro tri godine suđenja i pet i po hiljada izvedenih dokaza, ostaje pitanje: hoće li presuda 16. septembra doneti pravno zaokruženje ili otvoriti novu političku raspravu u regionu?