Podgorica popušta Zagrebu, a udara na Srbiju i SPC
Dok Crna Gora izlazi u susret hrvatskim zahtevima oko Prevlake, broda Jadran i logora Morinj, iz vrha njene diplomatije stižu uvrede na račun Srbije i Srpske pravoslavne crkve.
- Zagreb od Podgorice traži rešavanje tri otvorena pitanja: granicu na Prevlaci, povraćaj školskog broda Jadran i odštetu za bivše logoraše iz Morinja.
- Crna Gora bi, po spekulacijama, mogla da isplati više miliona evra odštete za logor Morinj kod Kotora iz 1991. godine.
- Ranko Krivokapić, savetnik šefa crnogorske diplomatije, nazvao je Srpsku pravoslavnu crkvu "četničkom crkvom", a Srbiju "bolesnikom na Dunavu".
- Brod Jadran u Crnoj Gori je od 1991., a spor oko Prevlake traje od raspada Jugoslavije.
Crna Gora ovih dana istovremeno vodi dva sasvim različita spoljnopolitička kursa. Prema Zagrebu, Podgorica se pomera ka popuštanju: na stolu su tri otvorena pitanja koja Hrvatska godinama postavlja, a crnogorska strana signalizira spremnost da o svakom razgovara. Prema Beogradu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ton je suprotan, iz vrha diplomatije stižu otvorene uvrede.
Zagreb od Podgorice traži rešavanje graničnog spora na Prevlaci, povraćaj školskog broda Jadran i materijalnu odštetu za bivše logoraše iz Morinja. Reč je o nasleđu koje seže u sam početak devedesetih, a koje je decenijama stajalo zamrznuto. Sada se, po svemu sudeći, otvara paket u kojem crnogorska strana pristaje da razgovara o zahtevima koje je ranije odbijala kao neprihvatljive.
Zašto Podgorica popušta baš sada?
Odgovor leži u geografiji interesa. Crna Gora je članica NATO i kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, a Hrvatska je država članica koja u tom procesu ima glas i mogućnost da uslovljava. Rešavanje bilateralnih pitanja sa Zagrebom Podgorica čita kao ulaznicu za brži put ka Briselu, pa je spremna da napravi ustupke koje bi u drugom kontekstu teško obrazložila domaćoj javnosti.
Najosetljivije je pitanje odštete za Morinj. Logor kod Kotora funkcionisao je 1991. godine, a crnogorsko pravosuđe je ranije već procesuiralo deo odgovornih. Sada se spekuliše da bi država mogla da isplati više miliona evra bivšim logorašima, čime bi se zatvorilo jedno od najbolnijih poglavlja rata iz devedesetih.
Ni pitanje broda Jadran nije samo tehničko. Školski jedrenjak zatekao se na remontu u Crnoj Gori 1991. i od tada nije vraćen Hrvatskoj, koja ga smatra svojom imovinom. Granica na Prevlaci, pak, sporna je od raspada Jugoslavije, a deo akvatorija proglašen je takozvanim ničijim morem po privremenom protokolu iz 2002. godine, koji je trebalo da važi dok se ne postigne trajno rešenje.
Uvrede na račun Beograda i crkve
Dok se prema Zagrebu vodi politika popuštanja, prema Beogradu se vodi politika oštrog jezika. Ranko Krivokapić, savetnik šefa crnogorske diplomatije Ervina Ibrahimovića, javno je Srpsku pravoslavnu crkvu nazvao “četničkom crkvom”, a Srbiju “bolesnikom na Dunavu”. Reč je o formulacijama koje ne pripadaju rečniku diplomatije, već rečniku obračuna.
Kontrast je ono što ovu priču čini političkom, a ne samo protokolarnom. Prema susedu koji postavlja konkretne materijalne i teritorijalne zahteve, Podgorica bira dijalog i spremnost na ustupke. Prema susedu sa kojim je vekovima delila crkvu, jezik i porodične veze, bira uvredu. Krivokapićeve reči nisu usamljen ispad, one se uklapaju u obrazac u kojem se odnos prema srpskom nasleđu u Crnoj Gori tretira kao unutrašnje političko gorivo.
Iz Beograda i iz Srpske pravoslavne crkve za sada nema zvanične oštre reakcije istog registra, što je i očekivano, jer bi eskalacija upravo bila ono na šta pojedini akteri u Podgorici računaju. Ostaje pitanje koliko dugo takva asimetrija može da traje bez posledica po ionako krhke odnose dve države.
Crnogorska spoljna politika tako u istom trenutku šalje dve poruke: prema Zagrebu spremnost na kompromis, prema Beogradu spremnost na sukob. Da li je reč o promišljenoj strategiji ka Briselu ili o unutrašnjem obračunu koji se vodi na račun suseda, pokazaće naredni potezi Podgorice. A vi, kako čitate ovu razliku u tonu prema dvema susednim državama?
