Đurić sa Sorensenom: Dijalog nije razgovor o priznanju
Šef srpske diplomatije poručio je u Briselu da Beograd ostaje posvećen dijalogu, ali da priznanja nema, a formiranje Zajednice srpskih opština postavlja kao uslov bez koga se ne može.
- Ministar spoljnih poslova Marko Đurić sastao se 3. jula u Briselu sa specijalnim predstavnikom EU Peterom Sorensenom.
- Beograd, poručio je Đurić, ostaje posvećen dijalogu i nada se uslovima za nastavak razgovora na najvišem nivou.
- Formiranje Zajednice srpskih opština postavljeno je kao uslov bez koga se ne može, a nije osnovano ni 13 godina od dogovora.
- Dijalog za Srbiju, naveo je ministar, nije i ne može biti razgovor o međusobnom priznanju.
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić sastao se u četvrtak, 3. jula, u Briselu sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Peterom Sorensenom. Bio je to prvi konkretan diplomatski kontakt na toj liniji posle dužeg zatišja, a poruka koju je šef srpske diplomatije izneo posle razgovora ima dve jasne strane, jednu otvorenu i jednu koja liči na crvenu liniju.
Đurić je naveo da Beograd ostaje jasno posvećen dijalogu i da se nada da će se uskoro steći uslovi za nastavak razgovora na najvišem nivou. Tu je i prva ograda. Godine političke nestabilnosti u Prištini, po oceni ministra, otežale su svaki pokušaj da se za sto sednu ljudi koji imaju mandat da preuzmu obaveze. Bez sagovornika sa mandatom, dijalog ostaje forma bez sadržaja.
Šta Beograd traži pre nego što se vrati za sto?
Odgovor koji je Đurić ponudio nije nov, ali je ovaj put izrečen bez uvijanja. Fokus, precizirao je, mora biti na punom sprovođenju već postignutih sporazuma, a pre svega na formiranju Zajednice srpskih opština. Reč je o obavezi iz Briselskog sporazuma iz 2013. godine koja do danas nije ispunjena. Zajednica nije osnovana, tvrdi Beograd, zbog opstrukcije Prištine, a ne zbog nedostatka volje na srpskoj strani.
Time se logika pregovora okreće naglavačke u odnosu na ono što se poslednjih godina čulo iz Brisela i Vašingtona. Umesto novih koraka i novih papira, srpska strana insistira na tome da se prvo isporuči ono što je već potpisano. Poruka je upućena i Sorensenu lično, kao čoveku čiji je posao da dijalog vrati u kolotečinu, i posredno onima u Prištini koji Zajednicu vide kao ustupak koji ne žele da naprave.
Sorensen je preuzeo funkciju specijalnog predstavnika sa zadatkom da oživi proces koji je mesecima bio u mrtvoj tački. Sastanak sa Đurićem jedan je od prvih koraka u tom obilasku aktera, i po svemu sudeći neće biti poslednji pre nego što se, ako se uopšte steknu uslovi, zakaže susret na vrhu.
Priznanje kao tačka od koje se ne odstupa
Druga poruka bila je još jasnija. Dijalog za Srbiju, izjavio je Đurić, nije i ne može biti razgovor o međusobnom priznanju. Ta rečenica precizno ocrtava granicu srpske pozicije. Beograd pristaje na normalizaciju odnosa, na tehničke sporazume, na svakodnevni život ljudi na severu Kosova i Metohije, ali ne pristaje na to da razgovor završi tamo gde Priština želi, priznanjem nezavisnosti.
Ovakav stav nije iznenađenje, ali njegovo ponavljanje u trenutku kada se proces tek budi ima svoju težinu. Beograd unapred sužava prostor za tumačenja, kako u Prištini tako i među evropskim posrednicima koji bi normalizaciju rado predstavili kao prvi korak ka priznanju. Za srpsku diplomatiju, ta dva pojma ostaju odvojena.
Pitanje koje ostaje otvoreno tiče se same suštine procesa. Ako Beograd traži prvo Zajednicu srpskih opština, a odbija priznanje, i ako Priština uslovljava Zajednicu upravo priznanjem, na čemu će Sorensen graditi razgovor na najvišem nivou koji svi najavljuju? Mislite li da će Zajednica srpskih opština ovaj put zaista biti formirana, ili je reč o još jednom krugu iste rasprave?
