Opozicija bez zajedničkog nastupa: tri izborna scenarija
Sastanak opozicionih stranaka završen je bez dogovora o zajedničkom nastupu na vanrednim izborima. U opticaju su tri scenarija, dok studenti u blokadi signaliziraju odvojen izlazak na birališta.
- Sastanak opozicionih stranaka završen je bez dogovora o zajedničkom nastupu; u opticaju su tri scenarija.
- Studenti u blokadi signaliziraju da bi na birališta izašli odvojeno od stranaka.
- Deo opozicije i dalje uslovljava izlazak ispunjenjem uslova za demokratske i fer izbore.
- Otvoreno je i pitanje liderstva uoči početka izbornog ciklusa.
Posle najave predsednika Aleksandra Vučića o ostavci i vanrednim izborima, opozicione stranke u Beogradu održale su sastanak koji je završen bez dogovora o zajedničkom nastupu. Umesto jasne odluke, iz razgovora su izašle tri moguće kombinatorike o kojima će stranački vrhovi tek raspravljati u narednim danima.
Prva opcija je jedna, objedinjena opoziciona lista koja bi okupila najveći deo stranaka izvan vlasti. Druga je uži proevropski blok, koji bi nastupio pod zajedničkom platformom, ali bez pretenzije da pokrije čitav opozicioni spektar. Treća mogućnost jeste podrška listi koja bi izašla iz studentskog pokreta, uz otvoreno pitanje koliko bi stranke u tom slučaju bile vidljive.
Nijedan od tri scenarija za sada nema presudnu većinu za sobom, pa je sastanak ostavio više otvorenih pitanja nego što je zatvorio. Po našim saznanjima, deo sagovornika u kuloarima priznaje da vreme radi protiv dogovora, jer izborni ciklus može da počne pre nego što opozicija uskladi stavove.
Zašto studentska lista menja računicu?
Ono što dodatno komplikuje pregovore jeste stav studenata u blokadi. Iz tog pokreta stižu signali da bi na birališta izašli odvojeno od postojećih stranaka, sa sopstvenom listom i bez formalnog savezništva sa opozicionim vrhom. Za jedan deo opozicije to je prilika, jer studentska lista donosi energiju i poverenje mladih birača. Za drugi deo, to je rizik od dodatne fragmentacije glasova protiv vlasti.
Time se otvara i pitanje liderstva. Više stranaka ulazi u izborni ciklus bez jasno definisane figure koja bi povukla kampanju, a studentski pokret do sada je izbegavao personalizaciju i isticanje pojedinačnih imena. Ako bi studenti nastupili samostalno, opozicione stranke morale bi da odluče da li se takmiče sa tom listom ili da joj pruže podršku, čak i po cenu sopstvene vidljivosti.
Šta kažu vlast i opozicija?
Deo opozicije i dalje uslovljava izlazak na izbore ispunjenjem uslova za demokratske i fer izbore, pre svega uređenjem biračkog spiska, uslova u medijima i rada izborne administracije. Njihova poruka je da bez tih preduslova zajednički nastup gubi smisao, jer bi legitimisao proces koji smatraju neravnopravnim.
Sa druge strane, iz vlasti i od dela analitičara stiže ocena da je opozicija neujedinjena i nespremna za izborni proces. Poruka koja se ponavlja jeste da odsustvo dogovora govori o kapacitetu opozicije da ponudi alternativu, a ne samo o uslovima u kojima se izbori održavaju. Opozicija na to odgovara da spremnost nije isto što i brzina, i da žuri jedino ona strana kojoj odgovara zatečeni odnos snaga.
Između te dve pozicije ostaje prostor u kojem će se, verovatno u narednim nedeljama, prelomiti hoće li opozicija na izbore izaći kao jedan blok, više njih ili u senci studentske liste. Odluka o modelu nastupa doneće samo taktičko pitanje broja mandata, već i poruku o tome da li opozicija u ovom trenutku uopšte deluje kao celina.
Da li bi zajednička lista opoziciji donela više glasova od tri odvojena nastupa, ili bi upravo studentska lista mogla da preuzme ulogu glavnog izazivača vlasti?
