Julski izbori sve manje izgledni, procedura koči raspisivanje
Posle Vučićeve najave ostavke i izbora, fokus se premešta na datum. Rok za raspisivanje je prošao, a sednica o nepoverenju Vladi blokira raspuštanje po članu 109 Ustava. Jesen deluje realističnije.
- Predsednik Aleksandar Vučić najavio je za vidovdanski vikend ostavku i raspisivanje parlamentarnih izbora, uz mogućnost da predvodi listu SNS-a i preuzme funkciju premijera.
- Zakonski rok za raspisivanje, između 60 i 45 dana pre glasanja, već je prošao, pa datum 12. jul postaje teško izvodljiv.
- Sednica Skupštine o nepoverenju Vladi, otvorena 15. aprila, blokira raspuštanje parlamenta po članu 109 Ustava.
- Analitičari kao realističniji okvir navode period od kraja septembra do novembra.
Posle najave predsednika Republike Aleksandra Vučića da podnosi ostavku i da otvara vrata vanrednim parlamentarnim izborima, politička javnost više ne raspravlja o tome hoće li se na birališta izaći, nego kada. Vučić je poruku o odlasku sa funkcije i o novom izbornom ciklusu izneo tokom vidovdanskog vikenda, uz naznaku da bi mogao da predvodi listu Srpske napredne stranke i da potom preuzme mesto premijera. Time je pitanje datuma postalo centralno.
Odgovor, međutim, nije u rukama samo jednog čoveka, nego u ustavnoj materiji i u kalendaru koji se ne da preskočiti. Upravo tu procedura koči brzo raspisivanje, a spekulacije o julskom glasanju gube uporište.
Zašto je 12. jul postao teško izvodljiv?
Zakon o izboru narodnih poslanika nalaže da se od dana raspisivanja do dana glasanja mora protumačiti rok koji ne može biti kraći od 45 ni duži od 60 dana. Ako se računa unazad od sredine jula, prostor za formalno raspisivanje je već istekao. Da bi se glasalo 12. jula, odluka je morala da bude potpisana najkasnije krajem maja, što se nije dogodilo.
Na proceduralnu prepreku nadovezuje se i ustavna. Sednica Narodne skupštine o nepoverenju Vladi, koja je otvorena 15. aprila, formalno još nije okončana. Član 109 Ustava propisuje da predsednik Republike ne može da raspusti parlament dok je u toku glasanje o nepoverenju Vladi. Dok se ta tačka dnevnog reda ne zatvori, raspuštanje Skupštine, a time i raspisivanje izbora, ostaje blokirano. Reč je o mehanizmu koji je pisan da spreči da se izvršna vlast izborom termina izvuče iz parlamentarne kontrole.
Zbog toga se, po saznanjima iz kuloara, kao realističniji okvir sve češće pominje jesen, od kraja septembra do novembra. Taj raspon ostavlja dovoljno vremena da se okonča skupštinska procedura, potpiše odluka o raspisivanju i ispoštuje zakonski rok kampanje, a da se pritom izbegne letnji period niske izlaznosti.
Šta oko datuma poručuju vlast i opozicija?
Iz vrha vlasti stigao je pokušaj da se priča o preciznom terminu spusti. Bivša premijerka i predsednica Skupštine Ana Brnabić osporila je tvrdnje da je datum izbora fiksiran za 12. jul i te navode je pripisala opozicionim medijima, poručivši da se konkretan datum tek utvrđuje. Iz opozicionih redova, s druge strane, insistira se na tome da vlast namerno drži termin neodređenim kako bi kontrolisala tempo kampanje.
U pozadini je i spoljni okvir. Evropska unija je posle Vučićeve najave odložila planove vezane za Srbiju i ponovila da očekuje nastavak reformi, pre svega u oblasti vladavine prava i izbornih uslova. Poruka iz Brisela dodatno relativizuje ideju o brzim, letnjim izborima, jer se deo pažnje premešta na kvalitet uslova pod kojima će se glasati, a ne samo na kalendar.
Za sada ostaje slika u kojoj se najava odlaska poklopila sa procedurom koja ne dozvoljava improvizaciju. Vučić je otvorio izborni ciklus, ali ga ustav i zakon usporavaju, pa je jul sve manje verovatan, a jesen sve izvesnija. Da li će odlaganje termina smiriti političku tenziju ili je samo produžiti do jeseni?
