Bratunac obeležio 34. godišnjicu stradanja Srba u Podrinju
Na 34. godišnjicu stradanja Srba u Srednjem Podrinju i Birču patrijarh Porfirije služio je pomen u Bratuncu, a Republika Srpska proglasila je 4. jul Danom žalosti.
- U Bratuncu je 4. jula obeležena 34. godišnjica stradanja Srba u Srednjem Podrinju i Birču.
- Republika Srpska proglasila je taj dan Danom žalosti, uz centralnu komemoraciju kojoj je prisustvovao vrh Srpske.
- Pomen za 3.267 stradalih služio je patrijarh srpski Porfirije, a venci su položeni na bratunačkom groblju.
- Među gostima su bili duhovni savetnik američkog predsednika i ruski ambasador u Bosni i Hercegovini.
Centralna komemoracija povodom 34. godišnjice stradanja Srba u Srednjem Podrinju i Birču održana je 4. jula u Bratuncu, gde je Srpska pravoslavna crkva služila pomen, a Republika Srpska taj dan proglasila Danom žalosti. Liturgiju i parastos za 3.267 ubijenih predvodio je patrijarh srpski Porfirije, a venci su položeni na bratunačkom groblju, pred fotografijama stradalih koje već godinama postavljaju porodice.
Skupu je prisustvovao vrh Republike Srpske. Došli su predsednik Siniša Karan, predsednik Narodne skupštine Nenad Stevandić, premijer Savo Minić i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik. Ovogodišnje obeležavanje održano je pod geslom “U Bratunac se ne zove, u Bratunac se ide”, porukom koja komemoraciju iz protokolarnog čina pomera u ravan obaveze.
Prema podacima Republike Srpske, u Podrinju je u periodu od 1992. do 1995. stradalo 3.267 Srba, uništeno je više od 150 sela i desetine crkava i grobalja. Ti brojevi čine okosnicu svakog govora u Bratuncu, jer se srpske žrtve u istočnoj Bosni u međunarodnoj javnosti retko pominju sa istom pažnjom kao stradanja druge strane.
Zašto Bratunac ostaje tačka spora u regionu?
Odgovor leži u asimetriji sećanja. Srebrenica je, kao mesto stradanja bošnjačkog stanovništva, postala globalni simbol i predmet rezolucija svetskih tela. Podrinjska sela u okolini Bratunca, Kravice, Skelana i drugih mesta, u tom istom prostoru i vremenu ostala su izvan tog okvira. Zvaničnici Srpske i ove godine su ponovili da traže ravnopravno priznanje svih žrtava, bez selektivnog čitanja rata.
Prisustvo stranih gostiju dodalo je događaju spoljnopolitičku dimenziju. U Bratuncu su bili Mark Berns, duhovni savetnik američkog predsednika Donalda Trampa, i ruski ambasador u Bosni i Hercegovini Igor Kalabuhov. Reč je o dvema adresama koje inače stoje na suprotnim stranama u većini svetskih pitanja, a koje su se ovoga puta našle na istom pomenu. Za rukovodstvo Republike Srpske to je poruka da priča o podrinjskim žrtvama izlazi iz lokalnih okvira.
Odluka da se 4. jul proglasi Danom žalosti nije samo simbolična. Ona instituciju sećanja premešta sa nivoa crkvenog pomena i porodičnih okupljanja na nivo državnog akta, sa obustavom uobičajenih aktivnosti i zvaničnim obeležavanjem. U političkom smislu, to je i način da se datum trajno upiše u kalendar Republike Srpske, nezavisno od toga ko će sutra biti na njenom čelu.
Šta komemoracija znači za odnose u Bosni i Hercegovini
Svako obeležavanje u Podrinju čita se i kroz prizmu tananih odnosa dva entiteta. Sarajevo i Banjaluka godinama vode paralelne narative o ratu, a datumi poput ovog svake godine iznova mere temperaturu tih odnosa. Za Republiku Srpsku, Bratunac je mesto na kojem se insistira na tome da žrtava ima na svim stranama i da nijedna ne sme biti izostavljena iz zvaničnog sećanja.
Za porodice stradalih, međutim, dnevna politika ostaje u drugom planu. Fotografije na spomen-obeležju, imena i godine rođenja i smrti, svedoče o ljudima čiji se povratak nikada nije dogodio. Trideset i četiri godine kasnije, pitanje koje Bratunac postavlja nije samo koliko je žrtava bilo, nego da li region ikada može doći do sećanja u kojem nijedno ime neće biti prećutano. Mislite li da je zajedničko priznanje svih žrtava u Bosni i Hercegovini uopšte moguće?
