Srpska lista tuži pred Vrhovnim sudom zbog mandata Rašiću

Srpska lista podnela je žalbu Vrhovnom sudu u Prištini zbog toga što je jedan od deset mandata rezervisanih za srpsku zajednicu u skupštini privremenih institucija u Prištini dodeljen Nenadu Rašiću, lideru stranke Napredna demokratska stranka. U žalbi se navodi da je taj mandat osvojen pretežno glasovima pripadnika albanske i drugih nesrpskih zajednica, pa Srpska lista traži da sud preispita raspodelu.

Potez je učinjen ovih dana, pošto je Izborni panel za žalbe i predstavke odbio svih pet prigovora koje je Srpska lista uputila na konačne rezultate izbora za skupštinu privremenih institucija, održanih 7. juna. Odbijanjem prigovora na nižoj instanci, stranka je spor prenela na najviši sud, čime je otvoreno pitanje o kome se u srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji govori mesecima: ko ima pravo da popuni mesta koja su ustavno namenjena Srbima.

Šta je jezgro spora oko rezervisanih mandata?

Suština nije u jednom poslaničkom mestu, nego u tumačenju ustavne materije. Ustavni okvir u Prištini predviđa deset mandata rezervisanih za srpsku zajednicu, uz mesta namenjena drugim nevećinskim zajednicama. Srpska lista tvrdi da je smisao te odredbe autentična predstavljenost, dakle da srpske mandate popunjavaju predstavnici koje bira srpsko biračko telo, a ne oni koji do mesta dođu pretežno glasovima drugih zajednica.

Nenad Rašić i njegova stranka poziciju vide drugačije. Rašić već drži portfelj u prištinskoj izvršnoj vlasti i višegodišnji je politički rival Srpske liste, koga u Beogradu opisuju kao figuru bliska prištinskim vlastima. Za njegove pristalice, mandat osvojen na izborima je legitiman bez obzira na to odakle glasovi dolaze, jer izborni prag i raspodela mesta počivaju na ukupnom rezultatu, a ne na etničkom poreklu birača.

Ta dva čitanja iste odredbe teško je pomiriti. Jedno stavlja u prvi plan nameru ustavotvorca da zaštiti manjinsku zajednicu, drugo insistira na formalnom ishodu glasanja. Vrhovni sud sada treba da presudi koje tumačenje ima težinu, i time posredno odredi granicu između zaštićenog manjinskog prava i opšteg izbornog pravila.

Zašto je odluka suda važnija od jednog mandata

Iako se spor vodi oko jednog mesta, njegov ishod prevazilazi aritmetiku skupštinskih klupa. Ako sud potvrdi raspodelu, ustaliće se praksa po kojoj rezervisane mandate mogu popuniti i akteri koje glavnina srpskih birača ne prepoznaje kao svoje, što Srpska lista vidi kao pražnjenje smisla same garancije. Ako sud uvaži žalbu, otvara se pitanje kako se ubuduće meri autentičnost predstavljanja, i po kojim kriterijumima.

Srpska lista je poručila da se nada da će Vrhovni sud doneti pravednu odluku i potvrditi ustavne garancije predstavljenosti srpskog naroda. Priština, sa svoje strane, konačne rezultate od 7. juna smatra zatvorenim pošto je Izborni panel odbacio prigovore, pa se dalji tok sada u potpunosti prenosi na sudsku instancu. Do pravnosnažne odluke, mandat ostaje u rukama Nenada Rašića.

Ostaje otvoreno pitanje: da li rezervisani mandat pripada zajednici koja ga bira ili kandidatu koji sakupi dovoljno glasova, ma odakle oni dolazili?