Šmitove izmene ustavne, Dodik: montirana inkvizicija

Ustavni sud Bosne i Hercegovine potvrdio je ustavnost spornih odredaba Krivičnog zakona koje je 2023. godine nametnuo visoki predstavnik Kristijan Šmit, odbacivši zahtev 32 poslanika Narodne skupštine Republike Srpske za ocenu njihove ustavnosti. Reč je o tačno onim članovima na osnovu kojih je Milorad Dodik prošle godine osuđen i izgubio mandat predsednika Republike Srpske. Odluka je stigla svega nekoliko dana pre sednice Skupštine RS zakazane za 7. jul.

Sud je ocenio da je član 203a Krivičnog zakona BiH, koji inkriminiše nepostupanje po odlukama visokog predstavnika, u skladu sa Ustavom BiH i sa članom 7 Evropske konvencije o ljudskim pravima. U obrazloženju je navedeno da su sporne odredbe dostupne, određene i predvidive, te da je propisana krivičnopravna zaštita usmerena na očuvanje vladavine prava i funkcionisanje pravnog poretka. Time je pravno uklonjena poslednja nada Banjaluke da će presuda protiv Dodika biti dovedena u pitanje kroz ocenu ustavnosti zakonskog osnova.

Odluka je odmah pokrenula novu rundu sukoba između Banjaluke i Sarajeva. Dodik je poručio da je Ustavni sud BiH “politički montirana inkvizicija” i naveo da od suda nije ni očekivao drugačiji ishod. Precizirao je i svoj stalni stav da zakone u Bosni i Hercegovini isključivo donosi Parlamentarna skupština, a ne visoki predstavnici, i ponovio da smatra da sud u nepotpunom sastavu ne može punovažno da odlučuje.

Zašto je odluka suda toliko važna za Republiku Srpsku?

Značaj odluke prevazilazi pravnu tehniku. Član 203a je pravni temelj na kome počiva ceo slučaj protiv Dodika, od optužnice do pravnosnažne osude i gubitka funkcije. Sve dok je postojala mogućnost da Ustavni sud oceni te odredbe neustavnim, u Banjaluci se moglo argumentovati da je čitav postupak izgrađen na klimavom osnovu. Potvrdom ustavnosti taj argument je pao, a presuda protiv Dodika dobija dodatnu pravnu težinu u očima Sarajeva i međunarodne zajednice.

Za vladajući SNSD to znači da politička odbrana ostaje jedini otvoreni put, jer je sudski iscrpljen. Upravo zato je retorika iz Banjaluke oštrija nego ranije: kada pravni argumenti presuše, ostaje osporavanje legitimiteta same institucije. Poruka o “montiranoj inkviziciji” nije samo komentar na jednu odluku, već pokušaj da se čitav Ustavni sud i figura visokog predstavnika predstave kao politički instrument uperen protiv Republike Srpske.

Šta se očekuje na sednici Skupštine 7. jula?

Narodna skupština Republike Srpske zaseda u ponedeljak, a jedna od tačaka je veto koji je srpska članica Predsedništva BiH Željka Cvijanović stavila na odluku Predsedništva o Komisiji za očuvanje nacionalnih spomenika. Cvijanović je i sama oštro kritikovala odluku Ustavnog suda i ulogu visokog predstavnika, pa se očekuje da će sednica biti iskorišćena za dodatno zaoštravanje odnosa sa Sarajevom.

Banjaluka time nastavlja liniju osporavanja odluka koje dolaze iz institucija na nivou BiH, dok Sarajevo i deo međunarodne zajednice u tim potezima vide dalje urušavanje ustavnog poretka. Sudski deo priče je, bar zasad, zatvoren, ali politički je tek otvoren. Da li će nova sednica Skupштine doneti konkretne poteze ili ostati na retorici, videćemo već početkom sledeće nedelje. A vi, mislite li da pravni epilog može da se pretvori u novo političko zaoštravanje?