Beograd domaćin skupa parlamenata kandidata za EU
Predsednik Aleksandar Vučić primio je šefa ukrajinske Rade Ruslana Stefančuka u Palati Srbija, uoči otvaranja konferencije predsednika parlamenata država kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.
- Beograd je 7. i 8. jula domaćin konferencije predsednika parlamenata država kandidata za članstvo u EU.
- Predsednik Vučić primio je Ruslana Stefančuka u Palati Srbija u 11 časova, sat vremena pre zvaničnog otvaranja skupa.
- Konferenciju su u 12 časova otvorili Ana Brnabić i predsednik ukrajinske Vrhovne rade Stefančuk.
- Susret dolazi dok Srbija čeka odluku o otvaranju Klastera 3, koje Evropska komisija preporučuje tokom jula.
Beograd se sedmog i osmog jula smestio u središte evropske parlamentarne diplomatije. U Palati Srbija u Novom Beogradu otvorena je konferencija predsednika parlamenata država kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, a domaćinstvo Srbije poklopilo se sa trenutkom u kojem Vlada u Beogradu čeka odluku Brisela o narednom koraku u pristupnim pregovorima. Uoči otvaranja skupa, predsednik Aleksandar Vučić primio je predsednika ukrajinske Vrhovne rade Ruslana Stefančuka u dvostranom susretu.
Sastanak dvojice zvaničnika održan je u 11 časova, sat vremena pre nego što je konferencija zvanično počela. Skup su u podne otvorili predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić i Stefančuk, čime je Ukrajina, i sama zemlja kandidat, stala uz Srbiju u zajedničkoj organizaciji dvodnevnog susreta. Stefančuka je prethodno na aerodromu Nikola Tesla dočekala Brnabić, a predsednica parlamenta imala je sa njim i odvojeni dvostrani sastanak na marginama skupa, zakazan za 15.30.
Zašto je ovaj skup važan baš sada?
Odgovor leži u kalendaru evropskih integracija. Srbija čeka odluku o otvaranju Klastera 3, koji obuhvata poglavlja o konkurentnosti i inkluzivnom rastu, a čije otvaranje Evropska komisija preporučuje tokom jula. Konferencija koja okuplja predsednike parlamenata kandidata nije protokolarna formalnost, već pokušaj da se glas nacionalnih skupština čuje u trenutku kada se o dinamici proširenja odlučuje u Briselu.
Domaćinstvo takvom skupu Beogradu daje diplomatsku vidljivost. Kada predsednik Srbije, uoči otvaranja, u odvojenom razgovoru primi šefa parlamenta zemlje koja i sama pregovara sa Unijom pod izuzetno teškim okolnostima, poruka je dvostruka: Srbija ostaje deo grupe kandidata, a parlamentarna saradnja postaje kanal kroz koji te zemlje traže zajednički nastup. Vučić je u obraćanju učesnicima ocenio da nije optimista po pitanju brzog članstva u Uniji, što je izjava koja precizno opisuje raspoloženje u pristupnim prestonicama.
Šta konferencija znači za pregovarački put Srbije
Uloga nacionalnih parlamenata u procesu pristupanja godinama je bila u drugom planu, potisnuta radom pregovaračkih timova i izvršne vlasti. Skup u Palati Srbija tu ravnotežu pokušava da pomeri. Predsednici parlamenata kandidata razgovarali su o modelima jačanja međuparlamentarne saradnje i o tome kako zakonodavna tela mogu ubrzati usklađivanje sa pravnim tekovinama Unije, umesto da budu samo servis za usvajanje već dogovorenog.
Za Srbiju je poruka konkretna. Ako odluka o Klasteru 3 stigne tokom jula, kako Komisija preporučuje, domaćinstvo ovakvom skupu biće predstavljeno kao potvrda da Beograd zadržava mesto u prvom redu kandidata. Ako odluka izostane ili se odloži, konferencija ostaje dokaz da politički kapital postoji, ali da ključne odluke i dalje zavise od Brisela, a ne od Beograda.
Susret Vučića i Stefančuka, uz otvaranje koje su vodili Brnabić i ukrajinski gost, poslao je sliku dve zemlje koje pristupni put prolaze u različitim, ali podjednako neizvesnim uslovima. Da li će zajednički nastup parlamenata kandidata zaista ubrzati proširenje, ili će ostati simboličan gest u godini u kojoj se Unija koleba oko sopstvenog kapaciteta za nove članice?
