Vanredna sednica: vlast i opozicija oprečno o 18 tačaka

Vanredno zasedanje Narodne skupštine, otvoreno šestog jula i nastavljeno narednog dana, pretvorilo se u još jedno merenje snaga vlasti i opozicije, ovoga puta oko paketa od čak 18 tačaka. Sednicom je sedmog jula predsedavala potpredsednica Skupštine Marina Raguš, a u sali je bilo 99 narodnih poslanika. Na dnevnom redu našle su se izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, izmene Krivičnog zakonika, zakon o oružju i municiji i predlog o roditelju-negovatelju.

Podela je bila vidljiva gotovo od prve tačke. Poslanici vladajuće većine i opozicije oprečno su se izjasnili o skoro svim predlozima, a jedina najavljena saglasnost odnosi se na Zakon o roditelju-negovatelju, koji uređuje status onih koji brinu o teško bolesnim članovima porodice. Sve ostalo, od finansiranja politike do izmena u kaznenoj materiji, ušlo je u zonu spora u kojoj se dve strane retko sastaju.

Šta tačno sadrži paket od 18 tačaka?

Najviše pažnje privukle su izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Predložene odredbe ograničavaju zaduženost političkih subjekata na 25 odsto dodeljenih javnih sredstava i skraćuju rok otplate kredita sa tri na dve godine. Vladajuća većina takve izmene predstavlja kao uređenje sistema, meru kojoj je cilj da stranke ne ulaze u kampanje sa dugovima koje kasnije ne mogu da vrate i da se javni novac troši u jasnijim okvirima.

Opozicija u istim odredbama vidi drugačiju nameru. Njeni predstavnici tvrde da se pravila o novcu i o Krivičnom zakoniku menjaju uoči izbornog ciklusa, u trenutku kada svaka izmena finansijskih pravila neposredno pogađa sposobnost stranaka da organizuju kampanju. Skraćenje roka otplate i ograničenje zaduženja, po tom čitanju, teže pogađaju manje subjekte nego one koji već raspolažu stabilnim prihodima. Uz to su na dnevnom redu i izmene Krivičnog zakonika, koje deo opozicije opisuje kao spornu intervenciju u materiju o kojoj bi se, tvrde, moralo raspravljati mirnije i van vanrednog režima.

Zakon o oružju i municiji i predlog o roditelju-negovatelju popunjavaju ostatak liste. Prvi se tiče uslova za držanje i nošenje oružja, tema koja u Srbiji redovno vraća u fokus pitanje kontrole nakon tragedija, dok drugi ulazi u socijalnu materiju u kojoj su se, barem deklarativno, dve strane našle na istoj poziciji.

Zašto vlast i opozicija ne mogu da se slože

Odgovor je u kalendaru. Godina u kojoj se očekuje izborni ciklus svaku izmenu pravila o novcu i o kaznama pretvara u politički spor, jer nijedna strana ne posmatra zakone samo kao pravnu materiju, već i kao okvir u kojem će se voditi naredna kampanja. Vladajuća većina insistira da je reč o reformama koje uređuju sistem i koje su, kaže, trebalo da budu usvojene ranije. Opozicija odgovara da se ključne odredbe menjaju u pogrešnom trenutku i po ubrzanoj proceduri vanredne sednice, umesto u redovnom radu Skupštine.

Ono što je preostalo jeste jedna tačka saglasnosti. Zakon o roditelju-negovatelju pokazuje da prostor za dogovor postoji tamo gde tema ne dodiruje raspodelu političke moći. Sve ostalo iz paketa od 18 tačaka ostaje u polju u kojem se glasovi vlasti i opozicije razilaze gotovo automatski.

Vanredno zasedanje tako ponovo otvara staro pitanje srpskog parlamentarizma. Da li je Skupština mesto na kojem se zakoni usaglašavaju kroz raspravu, ili poprište na kojem se, uoči izbora, unapred zna ko će kako glasati?