Vučić iz Pekinga: posle ostavke izbori za 90 dana
Predsednik Aleksandar Vučić je tokom posete Kini ponovio najavu ostavke i naveo da bi parlamentarni izbori mogli biti održani i pre nego što je podnese, dok odluku o kandidaturi ostavlja za kraj leta.
- Vučić je 7. jula, tokom posete Kini, naveo da posle eventualne ostavke izbori po Ustavu moraju biti raspisani u roku od 90 dana.
- Parlamentarni izbori, kaže predsednik, mogli bi biti održani i pre podnošenja ostavke, o čemu će odlučiti nadležne institucije.
- Odluku o svojoj kandidaturi najavio je za kraj jula, tokom avgusta ili najkasnije 1. septembra.
- Predsednik SNS Miloš Vučević najavio je jesenje parlamentarne i predsedničke izbore, sa Vučićem kao nosiocem liste.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovio je iz Pekinga da namerava da podnese ostavku i vezao je za jasan ustavni rok. Tokom posete Kini, sedmog jula, naveo je da posle eventualne ostavke izbori po Ustavu moraju biti raspisani u roku od 90 dana. Time je prvi put precizirao vremenski okvir koji do sada nije bio izgovoren tako otvoreno, a koji sada postaje polazna tačka za sve dalje računice o izbornom ciklusu.
Predsednik je pri tome ostavio otvorenom mogućnost da parlamentarni izbori budu održani i pre nego što ostavku podnese. Odluku o tome, kako je naveo, doneće nadležne institucije. Odluku o sopstvenoj kandidaturi, verovatno za mesto premijera, najavio je za kraj jula, tokom avgusta ili najkasnije prvog septembra. U tri rečenice tako su se našle tri različite vremenske tačke: rok od 90 dana posle ostavke, mogući raniji parlamentarni glas i lični rok za odluku o kandidaturi.
Šta znači rok od 90 dana
Ustavna materija je ovde jasnija od političke. Ako predsednik podnese ostavku, izbori se moraju raspisati u zakonom propisanom roku, a 90 dana je gornja granica koju je Vučić sam pomenuo. Suština njegove poruke iz Pekinga nije, međutim, u samom broju dana, nego u redosledu poteza. Predsednik je nagovestio da parlamentarni izbori mogu doći pre ostavke, čime se predsednički i parlamentarni ciklus razdvajaju i dobijaju svaki svoju dinamiku.
Iz vrha vladajuće stranke stigla je potvrda tog pravca. Predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević najavio je jesenje parlamentarne i predsedničke izbore i rekao da partija Vučića vidi kao nosioca liste. Time se slika zaokružuje: vlast poručuje da postoji plan, da se poštuje procedura i da će građani dobiti priliku da izraze volju na dva odvojena glasanja. Nosilac liste ostaje isti čovek koji istovremeno najavljuje ostavku sa predsedničke funkcije, što je politički manevar retko viđene složenosti.
Da li je najava ostavke poziv na izbore ili taktika odlaganja?
Opozicija čita iste rečenice suprotno. U izostanku konkretnog datuma ona vidi taktiku odlaganja, a ne iskazanu spremnost da se vlast proveri na biralištu. Argument je jednostavan: dok god se govori o rokovima, a ne o danu izbora, inicijativa ostaje u rukama predsednika i vladajuće stranke, koji sami biraju trenutak koji im najviše odgovara. Najava ostavke, po toj logici, funkcioniše kao instrument kontrole tempa, a ne kao ustupak.
Vlast na to odgovara jezikom procedure i naroda. Poruka iz Pekinga glasi da predsednik ne želi da ostane u fotelji po svaku cenu i da je spreman da mandat vrati građanima. Reč doživotno, koja se u javnosti pripisuje tonu njegovih izjava, upravo je ono što vlast pokušava da izbegne kao etiketu. Između te dve tvrdnje, o dobrovoljnom povlačenju i o odlaganju, stoji jedan jedini podatak koji bi spor razrešio, a koji još nije izgovoren, a to je tačan datum.
Ostaje ključno pitanje koje visi nad celom najavom. Kada Srbija bude dobila konkretan datum izbora, hoće li on potvrditi predsednikovu reč o povratku mandata građanima, ili će samo pokazati da je i vreme glasanja deo iste političke računice?
