MUP najavio snimanje učesnika okupljanja u Kikindi i Zrenjaninu

Policijske uprave u Kikindi i Zrenjaninu objavile su 20. jula saopštenja da će fotografisati i video snimati učesnike javnih okupljanja koja se očekuju na njihovom području tokom naredne nedelje. PU Kikinda navela je da mere planira za utorak i sredu, 21. i 22. jul, dok je PU Zrenjanin precizirala širi opseg, od 21. do 24. jula 2026. godine.

Obe policijske uprave pozvale su se na član 52 Zakona o policiji, uz obrazloženje da je snimanje deo mera kojima se obezbeđuje bezbedan tok javnih skupova. U saopštenjima se navodi da se mera odnosi na lokacije na kojima će se održati kako prijavljena, tako i neprijavljena okupljanja. Ni jedno saopštenje ne pominje ko su organizatori najavljenih skupova niti koji je njihov povod.

Šta tačno predviđaju saopštenja

Formulacija je gotovo istovetna u oba grada, ali se opsezi razlikuju. Kikindska policija ostaje na dva dana, zrenjaninska pokriva četiri. Član 52 Zakona o policiji uređuje ovlašćenja za prikupljanje i obradu podataka radi obavljanja policijskih poslova, i policija ga navodi kao osnov za snimanje na javnim mestima. Reč je, dakle, o postupku koji ima uporište u zakonu, a ne o improvizovanoj meri.

Ono što saopštenja ne rešavaju jeste kontekst. Kada institucija unapred najavi da će snimati učesnike okupljanja, uključujući i ona koja nisu prijavljena, prirodno se otvara pitanje svrhe takvog snimka. Bezbednost skupa jedna je stvar; evidentiranje pojedinaca koji na skup dolaze druga je, i pravno i politički. Saopštenja o toj razlici ćute.

Vredi podsetiti da pravo na mirno okupljanje spada u ustavom zajemčene slobode, i da se, po istom Ustavu, ono može ograničiti samo zakonom i samo u meri koja je nužna. Najava snimanja sama po sebi nije zabrana, ali jeste signal koji učesnici mogu pročitati kao pritisak, naročito na neprijavljenim skupovima gde granica između obezbeđenja i nadzora postaje tanka.

Da li snimanje učesnika zadire u pravo na okupljanje?

Odgovor zavisi od toga šta se sa snimkom dešava posle skupa. Ako se materijal koristi isključivo za očuvanje reda i briše u zakonskom roku, mera ostaje u okviru rutinskog rada policije. Ako se, međutim, snimci učesnika zadržavaju, ukrštaju sa drugim bazama ili služe za naknadno prepoznavanje pojedinaca, težište se pomera ka nadzoru, a to je materija koja traži jasan pravni okvir i kontrolu.

Iz ugla vlasti, poruka je da država reaguje predvidivo i u granicama zakona, unapred i transparentno najavljujući svoje postupanje. Iz ugla onih koji okupljanja organizuju ili im prisustvuju, poruka može zvučati drugačije: da je svaki dolazak na trg zabeležen. Obe perspektive imaju svoju logiku, i upravo zato je važno da institucije budu preciznije nego što su u ovim saopštenjima bile.

Za sada su poznati datumi, gradovi i pravni član. Nepoznati su povod, organizatori i, što je najvažnije, dalja sudbina snimljenog materijala. Do koje mere je legitimno da policija, unapred i bez navedenog povoda, evidentira građane koji dolaze na javni skup?