Vučić najavio stručnu grupu za Ibar, dokumenta vode u Tutin
Stručna grupa za Ibar biće formirana sledeće nedelje, najavio je predsednik u Velikom Popoviću. Planovi za hidroelektranu kod Ribarića postoje od 2002, ali zahtev Novog Pazara nije pronađen.
Stručna grupa za Ibar biće formirana već sledeće nedelje, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u četvrtak, 13. avgusta, tokom posete selu Veliki Popović u opštini Despotovac. Uz taj rok izneo je i tvrdnju koju do sada nije pominjao: da je izgradnju male hidrocentrale kod Ribarića svojevremeno tražila opština Novi Pazar, zajedno sa organizacijom koju je opisao kao „bošnjačko veće ili tako neka organizacija”.
Prvi deo te izjave, onaj o postojanju ranije dokumentacije, ima uporište u državnim planskim aktima. Drugi deo, o tome ko je taj projekat tražio, u javno dostupnoj dokumentaciji za sada nema potvrdu.
„Videćete da je to tražila svojevremeno opština Novi Pazar i to su tražili tada bošnjačko veće ili tako neka organizacija. Tražili su zbog izgradnje male hidrocentrale kod Ribarića, kao što sam i govorio”, rekao je Vučić, dodavši da „za to postoji neka pretprojektna dokumentacija”, ali da će stručna grupa „sve to da vidi”.
Predsednik nije naveo godinu navodnog zahteva, naziv dokumenta ni tačan naziv organizacije na koju se pozvao.
Šta piše u državnim planovima
Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike Srbije za period od 2007. do 2012. godine navodi hidroelektranu Ribariće kao jednu od tri nove hidroelektrane čija je izgradnja bila planirana, uz reverzibilnu hidroelektranu Bistrica i hidroelektranu Vrutci.
Lokacija je u tom dokumentu određena precizno: na Ibru, oko četiri kilometra uzvodno od Ribarića, na kraju uspora akumulacije Gazivode. Predviđeni parametri su:
- nasuta brana visine 94 metra
- akumulacija zapremine 82 miliona kubnih metara
- snaga 46,7 megavata, sa dva agregata
- procenjena godišnja proizvodnja 76,1 gigavat-sat
Isti dokument otkriva i koliko su konkretni projekti za tu lokaciju stari. Analiza opravdanosti izgradnje urađena je još 2002. godine, na osnovu tehničkog rešenja iz idejnog projekta, a investicija je tada procenjena na 93,1 milion evra. Plan je predviđao da se idejni projekat i studija opravdanosti aktuelizuju tokom 2007. i 2008, pa da se izradi glavni projekat i tenderska dokumentacija.
Projekat nije nestao iz kasnijih planova. Prostorni plan Republike Srbije za period od 2010. do 2020. godine među potencijalnim hidroenergetskim sistemima na Ibru izričito pominje hidroelektranu Ribariće i kaskadu protočnih hidroelektrana. Strategija upravljanja vodama do 2034. godine, doneta 2017, profil Ribarići ponovo stavlja u razmatranje korišćenja hidroenergetskog potencijala Ibra.
Ko je tražio malu hidroelektranu kod Ribarića?
Najbliži dokument onome što je predsednik opisao kao „malu hidrocentralu” ne dolazi iz Novog Pazara, nego iz Tutina, opštine kojoj lokacija administrativno pripada.
Skupština opštine Tutin je na sednici održanoj 21. juna 2018. godine donela odluku o izradi Plana detaljne regulacije za izgradnju malih hidroelektrana na reci Ibar. Članom 2 te odluke određen je preliminarni obuhvat od oko 500 hektara, a među katastarskim opštinama kroz koje se područje plana prostire navedeni su i Ribariće, uz Godovo, Špiljane, Gnilo, Dobrinje, Dragu i oba Mojstira. U samoj odluci stoji obrazloženje da je prostornim planom opštine Tutin na Ibru planirana izgradnja više malih hidroelektrana kao „održivije plansko rešenje” umesto velike hidroelektrane Ribariće sa akumulacijom površine preko 2.200 hektara.
Razlika je suštinska za proveru predsednikove tvrdnje. Velika hidroelektrana iz državnih energetskih i prostornih planova i koncept niza malih hidroelektrana iz tutinske odluke nisu isti projekat, pa postojanje starije dokumentacije za prvi ne potvrđuje tvrdnju o tome ko je tražio drugi. Dokument kojim bi se potvrdilo da su grad Novi Pazar ili Bošnjačko nacionalno veće podneli takav zahtev u javno dostupnoj građi nije pronađen. To ne znači da inicijativa na koju se predsednik poziva ne postoji, nego da se za sada ne može proveriti.
Peta izjava u pet dana
Najava stručne grupe dolazi na kraj niza obraćanja. Vučić je 9. avgusta prvi put javno rekao da je Beograd pozvao stručnjake, među njima građevinske inženjere, uz poruku:
„Kad već toliko maltretiraju naš narod, da vidimo, imamo različite razloge za promenu vodotoka Ibra, pa ćemo da vidimo šta će da rade Albanci i kako će da se ponašaju.”
Dan kasnije, u Prijepolju, tvrdio je da to nije pretnja i da je reč o vodotoku na teritoriji Srbije, uz najavu da će naučnici i inženjeri razmotriti mogućnosti. Iste večeri, u gostovanju na Radio-televiziji Srbije, prvi put je pomenuo Ribariće i poručio da je Ibar unutrašnje pitanje Srbije.
Reakcije su stigle sa nekoliko adresa. Vršiteljka dužnosti kosovske ministarke industrije, preduzetništva, trgovine i inovacija Fitore Pacoli ocenila je izjave kao „duboko zabrinjavajuće i neprihvatljive”, pozivajući se na međunarodne obaveze u vezi sa prekograničnim vodama. Albanski diplomata Ferit Hodža poručio je da voda „ne nosi pasoš”. Iz Evropske komisije je saopšteno da izjave o Ibru ne pomažu normalizaciji. Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić optužio je Prištinu da pokušava da skrene pažnju sa položaja Srba na Kosovu.
O tome da bi svaki ozbiljan zahvat na Ibru otvorio i pitanje saglasnosti u okviru međunarodnih ugovora o vodotokovima, dakle Beča i Podgorice, pisali smo ranije. Sastav i mandat stručne grupe, koja bi po najavi trebalo da bude formirana do kraja naredne nedelje, pokazaće da li se posao svodi na reviziju plana starog dve decenije ili na nešto drugo.
