Dve islamske zajednice potpisale Povelju o jedinstvu

U prostorijama Fakulteta za islamske studije u Novom Pazaru u petak, 14. avgusta, potpisana je Povelja o vraćanju jedinstva Islamske zajednice. Dokument su potpisali predstavnici Islamske zajednice u Srbiji, Islamske zajednice Srbije i sandžačkih privrednika muslihuna, koji su u procesu imali posredničku ulogu. Podela koju taj tekst treba da zatvori trajala je 19 godina.

Povelja polazi od jednostavne formulacije, koja je i suština celog spora:

“Na prostoru Sandžaka i Srbije treba da postoji samo jedna tradicionalna Islamska zajednica sa sedištem u Novom Pazaru, uz organizacionu autonomiju i institucionalne i duhovne veze sa Sarajevom”

Reč je o vezi sa reisul-ulemom Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini, dakle o modelu u kome jedinstvena zajednica u Srbiji zadržava sopstvenu organizaciju, a duhovni kontinuitet izvodi iz Sarajeva. Upravo je pitanje odnosa prema Sarajevu bilo jedna od tačaka oko kojih su se dve strukture razilazile.

Potpisivanju su prethodili višemesečni razgovori. Proces je počeo početkom aprila, a sastanci su vođeni bez prisustva javnosti. Jedan od učesnika, privrednik Hajriz Brčvak, poručio je da je do dogovora došlo među samim muslimanima u Srbiji, bez spoljnog uticaja.

Šta Povelja konkretno predviđa

Dokument ne ostaje na načelima, nego imenuje korake koji slede:

• imami, džemati i zaposleni koji su do sada delovali izvan sistema pristupaju novoj zajedničkoj strukturi, uz garanciju da će biti raspoređeni na odgovarajuće pozicije
• vakufska imovina, do sada upisana na različite titulare, biće objedinjena i uknjižena na Mešihat Islamske zajednice u Srbiji
• odluke o unutrašnjoj organizaciji donose isključivo legalno izabrani organi, dok se paralelno delovanje ocenjuje kao neprihvatljivo
• potpisnici su se obavezali da nastave zajednički rad sve dok paralelne strukture ne budu potpuno ukinute na prostoru cele Srbije

Poslednja stavka je razlog zbog kog ovaj potpis nije kraj procesa. On je dogovor o načinu na koji se ujedinjenje sprovodi, a rokovi i konkretni institucionalni koraci tek se očekuju.

Ko će voditi jedinstvenu zajednicu?

Prema Povelji, jedinstvenu Islamsku zajednicu predvodi predsednik Mešihata, koji je istovremeno i muftija sandžački, a validnost njegovog izbora potvrđuje reisul-ulema Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini dodelom Murasele.

Najosetljiviji deo dokumenta tiče se prvih redovnih izbora. Na njima će moći da se kandiduju istaknuti alimi koji tokom prethodnih 19 godina nisu imali prekinut kontinuitet delovanja u sistemu Islamske zajednice u Srbiji. Ta odredba unapred sužava krug mogućih kandidata i biće merilo po kome će se videti koliko je dogovor izdržao u praksi.

Vlada traži jednog sagovornika

Potpisivanje je pozdravio Usame Zukorlić, ministar za pomirenje, regionalnu saradnju i društvenu stabilnost u Vladi Srbije.

“Ovaj sporazum predstavlja pobedu razuma, zrelosti i odgovornosti verskih autoriteta, kao i jasnu potvrdu da je jedinstvo naroda i zajednice iznad svih parcijalnih interesa. Kabinet za pomirenje izražava duboko poštovanje prema svim učesnicima u ovom procesu, posebno muslihunima (medijatorima) koji su svojim trudom i mudrošću omogućili ovaj temeljni dogovor”, navedeno je u saopštenju njegovog kabineta.

Iz istog saopštenja stiže i zahtev upućen državnim organima:

“Država Srbija sada ima jasnog jednog partnera u Islamskoj zajednici. Pozivamo institucije da u skladu sa Ustavom i zakonima koji garantuju ravnopravnost i autonomiju crkava i verskih zajednica, institucionalno priznaju i tretiraju isključivo jednu, jedinstvenu Islamsku zajednicu u Srbiji, kojoj pripada apsolutna većina muslimana u ovoj državi”

Zukorlić je zaključio da je “jedinstvena Islamska zajednica temelj stabilnog Sandžaka i garant dobrih odnosa i društvene stabilnosti u celoj Republici Srbiji”.

Sama Povelja poziva političke aktere, posebno bošnjačke lidere u Sandžaku, da poštuju autonomiju Islamske zajednice, a od državnih organa traži doprinos ukidanju paralelnog delovanja. Dvojnost je godinama bila prepreka u ostvarivanju verskih, imovinskih i obrazovnih prava, jer su institucije imale dva sagovornika sa istim zahtevima.

Predsednik Mešihata Islamske zajednice u Srbiji Mevlud ef. Dudić ocenio je da pomirenje ne znači brisanje prošlosti, već izvlačenje pouka iz nje, i poručio da je postignuti sporazum “pobeda svih koji su želeli da naša deca ne naslede naše podele”. Senad ef. Halitović naveo je da u ovom procesu nema pobednika i poraženih, nego da su svi pobednici.

Sledeći test je operativan: spajanje verskih i obrazovnih ustanova, uknjižba vakufske imovine na jedan Mešihat i raspored imama koji su radili izvan sistema. Tek kada ti poslovi budu obavljeni, videće se da li je 14. avgust bio početak jedne strukture ili samo pauza u sporu dugom 19 godina.