Sedam godina za Radonjić, 15 dana za Gazivode

Dok su novinarske ekipe 19. avgusta čekale na obali Gazivoda nastavak rušenja jedanaest kuća u selima Kovače i Rezala, bageri su se pojavili na drugom kraju Kosova. Kod Radonjićkog jezera nadomak Đakovice srušeno je pet objekata, a vršiteljka dužnosti ministarke životne sredine Fitore Pacoli je akciju najavila još tokom jutra, uz obrazloženje da su zgrade podignute bez dozvole na javnom zemljištu.

„Idem u Đakovicu, na Radonjićko jezero, da izbliza pratim akciju Inspektorata za zaštitu životne sredine na rušenju nekoliko objekata izgrađenih bez dozvole na javnoj imovini”, poručila je Pacoli iz vozila na putu ka Đakovici. Posle podneva je objavila i snimke rušenja.

„Naša javna imovina i prirodni prostori biće odlučno zaštićeni”, poručila je Pacoli, najavljujući nastavak sličnih akcija radi uspostavljanja zakonitosti u svakom delu Kosova.

Posebno je istakla zaštitu izvora pijaće vode: „Voda je bogatstvo koje moramo da čuvamo za građane i buduće generacije.” U samom saopštenju nije precizirala kome su objekti pripadali niti čemu su služili.

Sedam godina od prijave do rušenja

Objekti kod Radonjićkog jezera nalazili su se u katastarskoj zoni Rakoc, na zemljištu javnog preduzeća Đakovica, unutar zaštićene vodne zone. Postupak je pokrenut 2019, kada su inspektori Ministarstva utvrdili da je gradnja bespravna. Vlasnici su potom pred sudovima tražili deeksproprijaciju parcela i izgubili na sve tri instance: Osnovni sud je zahtev odbacio 6. jula 2020, Apelacioni sud je odbio žalbu 29. januara 2021, a Vrhovni sud je odbio reviziju 28. juna 2021.

Posle pravosnažne presude, preduzeće „Đakovica” je 4. novembra 2021. ponovo zatražilo od Ministarstva životne sredine da preduzme mere za uklanjanje objekata. Odvojeno od tog zahteva, protiv graditelja je u novembru 2022. podnelo i krivičnu prijavu Osnovnom tužilaštvu u Đakovici zbog gradnje bez dozvole, a u avgustu 2024. se dopisom obratilo glavnom tužiocu tražeći informaciju o toku predmeta. Prema saopštenju preduzeća, Ministarstvo je zahtev za uklanjanje ponovo razmotrilo tek 18. avgusta 2026, dan pre nego što su bageri stigli na lice mesta. Od prve inspekcije do rušenja prošlo je sedam godina.

Gazivode: petnaest dana bez presude

Na Gazivodama je procedura obrnuta. Vlasnicima objekata, uglavnom Srbima, preduzeće „Ibar-Lepenac” i Ministarstvo životne sredine ostavili su rok od 15 dana za iseljenje, bez prethodne sudske odluke o njihovim pravima i obavezama. Na jezeru je do sada srušeno 17 objekata, a pre toga hotel „Jezero” porodice Jakšić i 16 vikendica i kuća. Presude nema ni za jedan slučaj: najmanje dve porodice su od suda u Prištini tražile privremenu meru da se rušenje odloži do okončanja spora, ali je sud zahtev odbio.

Rok za još 11 objekata, deset kuća i jednu seosku salu u selima Kovače i Rezala, istekao je u ponoć uoči 19. avgusta. Ekipe koje su tog jutra čekale na terenu mašine, ipak, nisu videle.

Da li se zakon primenjuje jednako na celom Kosovu?

Gotovo tri nedelje ranije, posle rušenja hotela „Jezero” 30. jula, novinar i publicista Enver Robeli je podržao princip uklanjanja bespravne gradnje sa javnog zemljišta, ali upozorio da zakon mora da važi jednako na celoj teritoriji Kosova. Kao primer je naveo baš Radonjićko jezero.

„Neki izvori mi kažu da pored reka i oko jezera na Kosovu ima mnogo bespravno izgrađenih objekata, ali da ih niko ne dira. Na primer, jedan ili više objekata na obali Radonjićkog jezera”, napisao je tada Robeli.

Upozorio je i da selektivna primena zakona ima ime: „Ako zakon važi samo za neke, a za druge ne, onda se to ne zove vladavina prava, već vladavina arbitrarnosti.” Nepune tri nedelje kasnije, upravo je to jezero prvo na redu za rušenje van severa.

NVO: dokaz selektivne primene

Petorka organizacija sa severa, Nova društvena inicijativa, Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC), Aktiv, Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) i Centar za afirmativne društvene akcije (CASA), reagovala je zajedničkim saopštenjem čim je hronologija Vodovoda „Đakovica” postala javna.

„Posebno zabrinjava činjenica da su u slučaju Radonjićkog jezera nadležne institucije poštovale sudsku proceduru i omogućile vlasnicima objekata da koriste raspoloživa pravna sredstva, dok su u slučaju Gazivoda preduzeće Ibar-Lepenac i Ministarstvo životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture vlasnicima objekata odredili rok od svega 15 dana za iseljenje, bez prethodno donete sudske odluke kojom bi bila utvrđena njihova obaveza da napuste objekte”, navele su organizacije u saopštenju.

Organizacije su otišle i korak dalje, ocenivši da sedam godina nemara prema Radonjićkom jezeru, u poređenju sa brzinom postupanja na Gazivodama, otvara pitanje motiva: „Različito postupanje u slučaju Gazivoda otvara ozbiljno pitanje selektivne primene zakona i jednakosti pred zakonom.”

Radosavljević: etnički obrazac

Odvojeno od NVO, oglasila se i poslanica Srpske liste Jovana Radosavljević, koja je do maja ove godine bila izvršna direktorka Nove društvene inicijative. Civilni sektor je napustila posle kandidature na junskim izborima, na kojima je osvojila poslanički mandat.

„Kada se Albancima omogućava da godinama koriste sve pravne mehanizme, a Srbima se imovina ruši pre početka ili okončanja sudskih postupaka, onda više ne možemo govoriti samo o različitoj administrativnoj praksi. Ovo je jasan etnički motivisan obrazac diskriminacije, dvostrukih standarda i institucionalizovane mržnje prema Srbima bez presedana”, poručila je.

Pozivajući se na hronologiju Vodovoda „Đakovica”, precizirala je i sam tok postupka na Radonjićkom jezeru: „Regionalna kompanija za vodovod Đakovica je još 2019. godine prijavila objekte izgrađene bez dozvole na svojoj imovini i u zaštićenom području. Inspekcija je to potvrdila, ali objekti nisu odmah srušeni. Onima koji su ih izgradili omogućeno je da zaštitu svojih prava traže pred sudovima. Predmeti su prošli Osnovni, Apelacioni i Vrhovni sud. Tek nakon što su iscrpljene sve sudske instance i okončani drugi postupci, pristupilo se rušenju, danas, posle sedam godina.”

Radosavljević je svoje reagovanje proširila i na dve druge teme sa severa, most na Ibru i manastir Visoki Dečani. Prema njenim rečima, iz Brisela stiže poruka da su ispunjeni uslovi da kosovska policija preuzme most jer KFOR postepeno povlači prisustvo, a najavljeno je i da će obezbeđenje manastira ubuduće biti povereno istoj policiji. Zaštitni mehanizmi se, ocenila je, povlače baš u trenutku kada su Srbima najpotrebniji.

Ministarstvo životne sredine do sada nije odgovorilo na optužbe o dvostrukim standardima, niti je najavilo tačan datum kada bi mogla da počne najavljena akcija na preostalih 11 objekata kod Gazivoda.