Nestorovićev pokret: licemerno je sada se žaliti NATO-u

Poslanička grupa Mi snaga naroda, koju u Narodnoj skupštini predvodi Branimir Nestorović, ocenila je licemernim pismo koje je predsednik Aleksandar Vučić uputio generalnom sekretaru NATO-a Marku Ruteu, i pozvala predsednika da preuzme odgovornost za sopstvene ustupke prema Prištini. Saopštenje je redakcija srpske.rs dobila na mejl 21. avgusta u 11.52 časova, sa adrese poslaničke grupe, i njegovo poreklo je provereno.

“Da li je ovo najnaivniji predsednik koji se, posle svega što je učinio, sada žali generalnom sekretaru NATO-a?”, pita se pokret u saopštenju.

Povod je pismo koje je Vučić uputio Ruteu 20. avgusta, o čemu je javnost obavestio video objavom na Instagramu. U njemu traži da KFOR, pozivajući se na Rezoluciju 1244, zaustavi progon, hapšenja i rušenje kuća Srba na Kosovu i Metohiji, kao i otvaranje mosta na Ibru. Predsednik u pismu navodi da je u poslednjih pet godina zabeleženo preko 800 etnički motivisanih napada i 257 uhapšenih Srba.

Šta pokret zamera predsedniku

Nestorovićev pokret u saopštenju nabraja niz ustupaka za koje smatra da je predsednik odgovoran: ukidanje srpskih tablica, prihvatanje uvođenja pozivnog broja, potpisivanje Briselskog sporazuma, prihvatanje Francusko-nemačkog plana i Ohridskog sporazuma, uz izostanak Zajednice srpskih opština kao mehanizma zaštite Srba.

“Godinama slušamo kako je Srbija ‘prevarena’, kako Priština ništa ne ispunjava i kako nema Zajednice srpskih opština koja je trebalo da bude mehanizam zaštite Srba. Ali ko je predavao jednu po jednu instituciju sistema Srbije u ruke Prištine? Ko je ukinuo srpske tablice, prihvatio uvođenje pozivnog broja, potpisao Briselski sporazum, prihvatio Francusko-nemački plan i Ohridski sporazum, a nije obezbedio efikasne mehanizme zaštite Srba?”

Pokret dodaje da se predsednik sada poziva na Ustav Srbije i Rezoluciju 1244, što ocenjuju dobrim potezom, ali postavljaju pitanje zašto tih dokumenata nije dosledno držao ranije.

“Sada se Aleksandar Vučić poziva na Ustav Srbije i Rezoluciju 1244. To je dobro. Ali onda se postavlja jednostavno pitanje: zašto ih se nije dosledno držao sve ove godine?”

Licemerno je tražiti pomoć od NATO-a, poručuju iz pokreta

Prema saopštenju, predsednik bi umesto prebacivanja odgovornosti trebalo sam da odgovara za posledice sopstvene politike.

“Umesto da odgovornost prebacuje na druge, predsednik Srbije mora da preuzme odgovornost za politiku koju je sam vodio. Ukinute su institucije koje su Srbima obezbeđivale minimum sigurnosti, a sada se od onih koji su podržali i bombardovali Srbiju traži da ih štite.”

Poseban prigovor iz saopštenja odnosi se na to što se pomoć sada traži baš od NATO-a i Evropske unije, dok se, kako tvrde, istovremeno okreću leđa Rusiji.

“Posebno je licemerno što se pomoć sada traži od NATO-a i Evropske unije, dok se istovremeno okreću leđa Rusiji, državi koja je decidirano stajala uz Srbiju i nije dovodila u pitanje njen teritorijalni integritet i nepriznavanje takozvanog Kosova.”

Konferencija od 19. avgusta kao suprotan primer

Pokret se u saopštenju vraća i na konferenciju “Stradanje Srba na Kosovu i Metohiji, Rezolucija UN 1244 i međunarodno pravo”, održanu 19. avgusta u Skupštini Srbije u organizaciji parlamentarne grupe za nacionalno sećanje i stradanje “Vreme je”. Prema saopštenju pokreta, taj skup je pokazao da postoji politika koja NATO-u ne upućuje molbe za rešavanje posledica sopstvenih ustupaka, nego traži konkretne mere.

“Nedavno održana međunarodna konferencija ‘Stradanje Srba na Kosovu i Metohiji, Rezolucija UN 1244 i međunarodno pravo’, u organizaciji Parlamentarne grupe ‘Vreme je’, pokazala je da postoji politika koja ne moli NATO da rešava posledice sopstvenih ustupaka, već traži demilitarizaciju Kosova i Metohije, povratak do 1.000 pripadnika srpskih bezbednosnih snaga, zaštitu prava Srbije i Srba i doslednu primenu Rezolucije 1244.”

Tu cifru od 1.000 vraćenih pripadnika bezbednosnih snaga saopštenje pokreta navodi kao zaključak konferencije. Sputnjik, koji je sa istog skupa izvestio o zahtevima za ukidanje Kumanovskog sporazuma i zamenu snaga NATO-a međunarodnim snagama, tu konkretnu brojku u svom izveštaju ne pominje, tako da ostaje otvoreno da li je reč o formalnom zaključku skupa ili o tumačenju samog pokreta. Na konferenciji su, prema dostupnim izvorima, govorili ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko, Nestorović, bivši potpredsednik ruske Državne dume Sergej Baburin, advokat Momir Radić, publicista Igor Ivanović i profesor Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici Aleksandar Đikić. Prisustvo predstavnika 18 ambasada i predstavnika Ujedinjenih nacija navodi i pokret u saopštenju i Sputnjik u sopstvenom izveštaju sa istog događaja, pa je taj podatak potvrđen iz dva izvora.

“I dok se o ovome u Narodnoj skupštini razgovaralo sa predstavnicima 18 ambasada i Ujedinjenih nacija, režimski mediji su uglavnom ćutali. Čak i Kosovo onlajn, koji se prevashodno bavi pitanjima Kosova i Metohije, nije našao za shodno da ovom događaju posveti pažnju. Očigledno je važnije pratiti narativ samoljubivog predsednika koji danas plače na ramenu EU i NATO-a, nego čuti one koji nude drugačiju politiku.”

Vučić: verujem da će me Rute pozvati telefonom

Vučić je 21. avgusta, govoreći o pismu, rekao da očekuje da ga generalni sekretar NATO-a pozove telefonom, ali da je ipak želeo da ostane pisani trag o njegovom upozorenju.

“Verujem da će da me pozove telefonom da razgovaramo. Želeo sam da ostane pisani trag da sam upozorio na posledice albanskog divljanja i Kurtijevog divljanja, ali sasvim sam siguran da ću odgovor da dobijem.”

Na pitanje o pritisku na Srbe pred izbore, predsednik je odgovorio da ga očekuje. Pokret u saopštenju zaključuje da Vučić sada od drugih traži da štite Srbe od posledica politike koju je sam kreirao.

“Aleksandar Vučić sada traži od drugih da štite Srbe od posledica politike koju je sam kreirao. Zato ga pozivamo da prestane da se predstavlja kao posmatrač sopstvene politike i da konačno preuzme odgovornost za njene posledice.”

Do zaključenja ovog teksta iz Predsedništva Srbije, Vlade Srbije ni Srpske napredne stranke nije stigla reakcija na saopštenje pokreta Mi snaga naroda.

Ko je Branimir Nestorović i odakle pokret

Mi snaga naroda vodi lekar pulmolog i publicista Branimir Nestorović. Pokret je nastao 2024. godine, kada je frakcija na njegovom čelu napustila raniji pokret Mi, glas iz naroda, nakon što kolektivno rukovodstvo nije prihvatilo da ga proglasi predsednikom. Nestorović je mandat narodnog poslanika potvrdio 6. februara 2024. sa izborne liste “MI, GLAS IZ NARODA, prof. dr Branimir Nestorović”. Srpska Vikipedija navodi da poslanička grupa u Narodnoj skupštini broji šest poslanika, dok engleska verzija istog članka navodi pet. U Skupštini grada Beograda pokret ima deset od 110 odbornika, osvojenih sa 59.805 glasova, što je, prema dostupnim izvorima, oko 8,15 odsto.

Raniji istupi pokreta o Kosovu

Ovo nije prvi put da Nestorovićev pokret oštro istupa protiv politike vlasti prema Kosovu i Metohiji. Kada je Vučić 10. avgusta najavio promenu toka reke Ibar, pokret je tu najavu nazvao medijskim performansom kojim se prikrivaju posledice loše politike. Još 29. februara 2024, tada pod imenom Mi, glas iz naroda, pokret je osudio Tiransku deklaraciju koju je predsednik potpisao dan ranije, ocenivši da ona krši načelo vojne neutralnosti Srbije i da zemlju svrstava uz stranu koja je 1999. godine izvela agresiju protiv nje.