Poverenik traži taktilne šablone na biračkim mestima

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević uputio je 21. avgusta preporuku mera Republičkoj izbornoj komisiji (RIK), tražeći da institucija u okviru svoje nadležnosti obezbedi pristupačno, samostalno i tajno glasanje slepih i slabovidih birača na svim biračkim mestima na teritoriji Srbije. Preporuka stiže u fazi pripreme izbornog procesa, jer poverenik insistira da se mere preduzmu unapred, ne na sam dan glasanja.

Šta tačno poverenik traži od RIK-a

Prva tačka preporuke nalaže da RIK na svim biračkim mestima u zemlji obezbedi taktilne šablone za glasačke listiće, kao i drugi pribor koji slepim i slabovidim osobama omogućava da same pročitaju i popune listić. Uz to, poverenik traži prilagođavanje uputstava i informacija o načinu glasanja, kao i poštovanje prava osobe sa invaliditetom da, ukoliko to želi, glasa uz pomoć osobe koju sama izabere.

Antonijević je preporuku obrazložio time da zbog neprilagođenog izbornog materijala mnogi slepi i slabovidi birači ne mogu samostalno da zaokruže svog kandidata, čime se narušava tajnost njihovog glasa.

“Iako Ustav i zakoni garantuju svima jednako i tajno pravo glasa, u praksi se slepi i slabovidi birači i dalje suočavaju sa različitim preprekama na biračkim mestima, a zbog neprilagođenog izbornog materijala, mnogi od njih ne mogu samostalno da zaokruže svog kandidata, čime se narušava tajnost njihovog glasa i uskraćuje im se pravo da slobodno i bez tuđeg uvida izraze svoju političku volju”, saopštio je Antonijević, a preneo njegov kabinet.

Poverenik dodaje da pravo na tajno glasanje danas u praksi zavisi od okolnosti na terenu, a ne od zakonske garancije koja postoji za sve birače podjednako.

Zašto poverenik insistira na više modela pristupa

Antonijević je naveo da ostvarivanje ovog prava ne sme biti uslovljeno poznavanjem Brajevog pisma, sposobnošću korišćenja određenog tehničkog pomagala niti prihvatanjem jednog unapred određenog modela glasanja. Zato preporuka traži da se obezbedi više međusobno dopunjujućih načina pristupa izbornom materijalu i glasanju, kako bi svaki birač mogao da izabere onaj koji odgovara njegovim potrebama, umesto da mu se ponudi samo jedno rešenje.

Ta razlika je, prema obrazloženju preporuke, ključna: taktilni šablon pomaže osobi koja poznaje Brajevo pismo, dok drugačiji pribor ili prilagođeno uputstvo mogu biti jedini put do samostalnog glasanja za birača koji Brajevo pismo ne poznaje.

Poverenik je preporuku smestio u širi kontekst ustavnog prava na ravnopravno učešće u političkom i javnom životu.

“Pristupačno i tajno glasanje je neophodan uslov za ostvarivanje prava na ravnopravno učešće u političkom i javnom životu. Obezbeđivanjem uslova za samostalno i tajno glasanje slepih i slabovidih birača Republika Srbija ne samo da uklanja konkretnu prepreku u ostvarivanju izbornog prava, već jača inkluzivnost izbornog procesa, poverenje građana u izbore i demokratski legitimitet izabranih predstavnika”, naveo je poverenik Antonijević u obrazloženju preporuke.

Mere se traže pre početka izbornog ciklusa

U preporuci se izričito navodi da sve mere iz nadležnosti izbornih organa treba preduzeti već u fazi pripreme i organizacije izbora, a ne naknadno, kada se biračka mesta budu otvorila. Tim redosledom poverenik pokušava da izbegne situaciju u kojoj bi se pitanje pristupačnosti rešavalo na brzinu, na sam dan glasanja, kada je prostor za organizacione izmene najmanji.

Republička izborna komisija do objave ovog teksta nije javno saopštila kako će postupiti po preporuci. Kako preporuke poverenika za zaštitu ravnopravnosti nisu pravno obavezujuće u smislu sankcije za nepostupanje, njihova sudbina zavisi od toga da li će ih RIK ugraditi u sopstvena uputstva pred naredni izborni ciklus.