Zaharova: Zapad ćutanjem podstiče etničko čišćenje na KiM

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova ocenila je da ugnjetavanje Srba na Kosovu i Metohiji poprima obeležja svesnog i sistemskog terora, i da se to dešava uz prećutnu saglasnost međunarodnih misija koje na terenu deluju pod okriljem NATO-a, Evropske unije i Ujedinjenih nacija. Komentar je objavljen 21. avgusta na sajtu ruskog Ministarstva spoljnih poslova, a u Srbiji ga je prenela Ambasada Rusije u Beogradu.

Za rusko diplomatsko predstavništvo ovo nije uobičajen način komunikacije o temama sa Kosova. Do sada su o Gazivodama i o povlačenju pripadnika KFOR-a sa mosta na Ibru najčešće govorili ambasador Aleksandar Bočan-Harčenko iz Beograda ili zvaničnici na terenu. Ovoga puta se oglasila portparolka ministarstva u Moskvi, što temu podiže sa nivoa bilateralnog odnosa na nivo zvanične ruske spoljnopolitičke pozicije.

“Situacija u autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija svedoči o jačanju svesnog, sistemskog terora prema lokalnom srpskom stanovništvu”, navela je Zaharova.

Kako je dodala, okolnost da tim postupcima upravljaju privremeni organi samouprave u Prištini, koji sebe predstavljaju kao legitimnu vlast, čitavu situaciju čini dodatno alarmantnom. Zaharova je položaj Srba na Kosovu ocenila kao zaista katastrofalan, i navela da ih nasilno primoravaju da napuštaju svoje domove, da kosovsko pravosuđe masovno fabrikuje krivične postupke i organizuje akcije zastrašivanja, i da raste broj slučajeva nesrazmerne upotrebe sile, do mučenja. Kao konkretan primer navela je rušenje srpske imovine mimo utvrđenih procedura, do kog je došlo u julu na području akumulacije Gazivode.

Drugi primer koji je istakla tiče se KFOR-a. Prema njenim rečima, jedinice mira nedavno su smanjile prisustvo na dva posebno osetljiva mesta srpsko-albanskog dodira, na mostu preko Ibra u Kosovskoj Mitrovici i u okolini manastira Visoki Dečani, a vojnike na tim lokacijama delimično su zamenili pripadnici kosovske policije.

“Teško je drugačije kvalifikovati nedavnu odluku KFOR-a da smanji prisustvo svojih jedinica na posebno ranjivim delovima srpsko-albanskog dodira, na mostu preko reke Ibar u Kosovskoj Mitrovici i u okolini pravoslavnog manastira Visoki Dečani”, navela je Zaharova, uz ocenu da pokušaji da se taj korak opravda navodnim poboljšanjem bezbednosne situacije deluju ciničo i neodgovorno, jer kosovski policajci, kako je rekla, ni pod kojim okolnostima neće braniti Srbe.

Za premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija, Zaharova je rekla da njegov politički kredo počiva na fanatičnoj, nekontrolisanoj srbofobiji, i da apatija zapadnih prestonica, koje faktičkim nečinjenjem podstiču etničko čišćenje Kosova, izaziva ogorčenje.

Deo komentara odnosi se i na Evropsku uniju, za koju je Zaharova navela da nije uspela u posredovanju. Prema njenim rečima, Brisel je otvoreno sabotirao sprovođenje sporazuma iz 2013. i 2015. godine o osnivanju Zajednice srpskih opština, iako je taj dogovor sklopljen upravo uz njegove garancije, dok istovremeno od Beograda traži da ispuni takozvane dogovore iz 2023. sa Prištinom, koje, kako je istakla, niko nije potpisao.

Zaharova je ocenila da povlačenje KFOR-a nije dopustivo, i da multinacionalni kontingent, raspoređen na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, mora u potpunosti da izvršava poverene obaveze, bez oslanjanja na kosovsko-albanske bezbednjake. Pozvala je i Misiju UN na Kosovu da se sa punom odgovornošću pozabavi zadacima iz sopstvenog mandata, koji predviđaju pomoć u stvaranju uslova za miran suživot naroda u pokrajini, i apelovala na sve međunarodne strukture da preduzmu mere kako bi sprečile humanitarnu katastrofu.

Rusija je i ranije, kroz izjave ambasadora Bočan-Harčenka u Beogradu, govorila o sprečavanju etničkog čišćenja Srba na Kosovu i Metohiji. Ovoga puta je poruka došla direktno iz Ministarstva spoljnih poslova u Moskvi, sa imenovanim primerima i sa konkretnim zahtevom upućenim KFOR-u i UNMIK-u.