118 profesora traži od Fon der Lajen da odloži posetu Srbiji

Sto osamnaest profesora i istraživača iz akademske zajednice Srbije uputilo je danas, 7. septembra, otvoreno pismo predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen. Traže od nje da razmotri odlaganje najavljene posete Beogradu do posle izbora. Pismo stiže uoči vanrednih parlamentarnih izbora čiji datum još uvek nije zvanično određen, a upozorava da bi eventualni susret fon der Lajen sa predsednikom Aleksandrom Vučićem neposredno pred glasanje mogao biti protumačen kao evropska podrška vlasti.

Potpisnici u pismu ističu da su svesni da je poseta planirana mnogo pre nego što su najavljeni vanredni izbori. Poseta Srbiji deo je višednevne turneje predsednice Evropske komisije po zemljama Zapadnog Balkana, koju, prema pisanju Nova.rs, ona obilazi gotovo svake godine. Problem, kako ga vide potpisnici, nastaje ako se izbori održe krajem oktobra: tada bi zvanični dolazak fon der Lajen mogao da padne u završnu fazu kampanje.

Oko datuma glasanja izvori se razilaze u preciznosti. N1 navodi samo da bi izbori mogli biti održani krajem oktobra, bez konkretnog dana. Nova.rs i Mašina prenose da je predsednik Vučić kao mogući izborni dan pomenuo 25. oktobar, datum koji bi se, ako se potvrdi, gotovo poklopio sa najavljenim terminom posete.

Šta profesori traže od fon der Lajen

Pismo, koje je potpisalo 118 članova akademske zajednice, profesora i istraživača sa srpskih univerziteta, sadrži pet konkretnih zahteva ukoliko poseta ipak bude održana tokom kampanje. Prvi je da fon der Lajen javno istakne pritiske na sudstvo, tužilaštvo, medije i pravo na okupljanje, i da to učini zvaničnom porukom svog dolaska. Drugi je da razgovara sa različitim delovima srpskog društva, sa građanima, nezavisnim medijima i univerzitetima, a ne samo sa vlašću.

Treći zahtev je poseban i konkretan: da predsednica Evropske komisije poseti Železničku stanicu u Novom Sadu i oda počast žrtvama pada nadstrešnice. Četvrti je da javno iznese očekivanje da srpske institucije daju potpune i nezavisne odgovore o toj tragediji. Peti, i za potpisnike najvažniji, jeste da fon der Lajen ne stane ni na jednu stranu izborne trke.

Zabrinutost zbog moguće zloupotrebe posete potkrepljuju širim opisom izbornog ambijenta u Srbiji:

“Međunarodni posmatrači i evropske institucije već više puta su dokumentovali vrlo neravnopravnu izbornu trku u Srbiji, uključujući prikrivene oblike kampanje koje sprovode državni aparat i partije na vlasti, zloupotrebe javnih resursa, pritiske na zaposlene u javnom sektoru i drastično suzbijanje medijskog pluralizma.”

U takvim okolnostima, kako navode, fotografija predsednice Evropske komisije sa Vučićem neposredno pred izbore mogla bi da posluži medijima bliskim vlasti kao poruka da Evropa podržava aktuelnu vlast. Potpisnici dodaju da veruju kako to nije namera fon der Lajen, ali da uverenja sama po sebi nisu dovoljna da spreče takvo tumačenje.

Odlaganje kao poslednja opcija

Centralna molba pisma, ona koja mu je dala i naslov u većini izveštaja, formulisana je uslovno, kao poslednja mera ako se rizik ne može ukloniti na drugi način:

“Ukoliko vremenski okviri i okolnosti kampanje ne pogoduju zaštiti Vaše posete od takve instrumentalizacije, mi Vas ljubazno molimo da razmotrite mogućnost njenog odlaganja do posle izbora. Ne treba Evropa da bira za Srbiju. To treba da čine građani Srbije.”

Profesori posebno insistiraju da njihov apel nije podrška nijednoj strani u političkom sukobu koji u Srbiji traje već više od godinu dana, otkad su počeli građanski protesti:

“Mi ne tražimo da podržite studentski pokret, opoziciju ili bilo koju izbornu listu. Mi tražimo da ne podržite nikog.”

Taj stav ponavljaju i kada traže od fon der Lajen da spreči zloupotrebu sopstvenog autoriteta:

“Molimo Vas da preduzmete sve korake kako biste sprečili da Vaš institucionalni autoritet bude prisvojen od bilo kog učesnika u izbornoj trci.”

Pismo se poziva i na raniju posetu fon der Lajen Beogradu, u oktobru 2025. godine, kada je predsednica Evropske komisije govorila o potrebi za “snažnom, izrazitom i delotvornom demokratijom” i najavljivala pomake u vladavini prava, izbornim uslovima i medijskim slobodama. Potpisnici konstatuju da su neki proceduralni koraci od tada zaista preduzeti, ali da nisu doveli do stvarne promene, i podsećaju da je sama Evropska komisija tokom 2026. godine dokumentovala dodatne pritiske na sudstvo i tužilaštvo, kao i zabrinutost zbog uticaja na medije i bezbednost novinara.

Poruka o legitimitetu izbora

Pismo se ne zaustavlja na zahtevu za odlaganjem posete. Profesori traže i da fon der Lajen javno saopšti kriterijum po kome će Evropska unija ocenjivati verodostojnost samog izbornog rezultata, bez obzira na to kada se glasanje održi. U tom delu pisma, ton je najoštriji prema vlasti u Beogradu:

“Vlast koja svoju stabilnost održava time što sprečava građane da je smene nije vrsta stabilnosti na kakvoj treba da se zasniva demokratska Evropa.”

Otvoreno pismo tako povezuje dva pitanja koja su do sada uglavnom razmatrana odvojeno: politički kalendar posete zvaničnika Evropske unije i pitanje da li će vanredni izbori u Srbiji biti ocenjeni kao slobodni i pošteni. Evropska komisija se za sada nije oglasila povodom pisma, a hoće li poseta ostati u najavljenom oktobarskom terminu ili biti pomerena, zavisiće pre svega od toga kada tačno bude zvanično raspisan datum glasanja.