Opozicija predala zahtev za razrešenje Šapića, 41 potpis
Zahtev za vanrednu sednicu potpisalo je 41 od 110 odbornika, četiri više od potrebnih 37, a rok za zakazivanje sednice, prema navodima opozicije, iznosi 15 dana.
Opozicioni odbornici predali su 7. oktobra zahtev za sazivanje vanredne sednice Skupštine grada Beograda, na kojoj bi se tražilo razrešenje gradonačelnika Aleksandra Šapića. Zahtev je potpisao 41 od 110 odbornika, a to je više od trećine koju traže Zakon o glavnom gradu i Statut Grada Beograda, odnosno najmanje 37 potpisa. Podatke je saopštio Savo Manojlović, lider pokreta Kreni-Promeni i šef odborničke grupe tog pokreta.
Ko je potpisao zahtev za vanrednu sednicu?
Najviše potpisa dali su odbornici Kreni-Promeni, njih 21. Ostalih 20 potpisnika dolazi iz Zeleno-levog fronta, pokreta MI, Pokreta slobodnih građana, Demokratske stranke, Narodnog pokreta Srbije, Novog lica Srbije i Ekološkog ustanka.
Manojlović je poručio da je uslov za zakazivanje ispunjen i da se zahvaljuje svim odbornicima koji su stali iza zahteva:
„Zvanično smo predali zahtev za vanrednu sednicu na kojoj tražimo razrešenje Aleksandra Šapića. Sakupili smo potpise 41 odbornika, čime je ispunjen uslov za zakazivanje vanredne sednice. Predsednik Skupštine ima obavezu da zakaže sednicu u roku od 15 dana.“
Prema pravilima koja navodi BBC na srpskom, sednicu na zahtev odbornika zakazuje predsednik Skupštine grada, najkasnije 15 dana od dana podnošenja zahteva. Računato od 7. oktobra, taj rok ističe 22. oktobra. Na čelu Skupštine je Nikola Nikodijević iz redova Socijalističke partije Srbije.
Šta je prethodilo predaji zahteva?
Povod je optužba odbornice Kreni-Promeni Tatjane Mićić, koja tvrdi da ju je Šapić udario prošle nedelje dok je sa suprugom šetala psa na Bežanijskoj kosi. Šapić to negira. Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu saslušalo je i njega i Mićić, a prema pisanju BBC-ja, Šapić je saslušan u svojstvu osumnjičenog. Gradonačelnik je izjavio da mu je najveća greška što se nije sklonio i izbegao incident, ali je izričito odbacio mogućnost ostavke.
Na redovnoj sednici 6. oktobra vladajuća većina odbila je predlog Kreni-Promeni o Šapiću. N1 piše da se predlog odnosio na raspravu o smeni gradonačelnika, a BBC na srpskom da je tražena osuda njegovog postupka. Odbornici Kreni-Promeni su potom napustili sednicu. Šapić sednici nije prisustvovao. Marina Pavlić iz Kreni-Promeni obratila se tada odbornicima sa govornice:
„Tražimo neopozivu ostavku Šapića, sve ostalo je mrcvarenje.“
Manojlović je sa iste govornice rekao da je „postalo uobičajeno i da padne krv, koja se često proliva tuđom, sada rukom Aleksandra Šapića“. Dodao je: „Ta granica u politici nikada nije smela da bude pređena.“ Novinarima u holu skupštine poručio je da Šapić „ne može da bude gradonačelnik ovog grada“.
Koliko je glasova potrebno za razrešenje?
Za odluku o smenjivanju potrebna je većina ukupnog broja odbornika, dakle najmanje 56 od 110. Opozicija sa 41 potpisom do tog broja ima 15 glasova manje. Većinu u Skupštini grada drži koalicija Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije, a ta većina je dan ranije odbila da raspravu o Šapiću uopšte stavi na dnevni red.
Šapićev aktuelni četvorogodišnji mandat počeo je u junu 2024. Odgovor Aleksandra Šapića ni Srpske napredne stranke na sam predati zahtev u medijima koje smo pregledali nije objavljen.
