CRTA: 116 incidenata i sedam od 18 lista pod sumnjom

Posmatračka misija CRTA predstavila je u sredu, 21. oktobra, preliminarni izveštaj o izbornoj kampanji, četiri dana pre vanrednih parlamentarnih izbora zakazanih za 25. oktobar. Zaključak koji su saopštili na konferenciji za medije glasi: „Izborna kampanja protiče u znaku sužavanja sloboda i produbljivanja neravnopravnosti.“

Šef misije Raša Nedeljkov rekao je da je ocena kvaliteta predizborne kampanje zabrinjavajuće niska, a da su je odredili izborni inženjering, kršenje sloboda i nasilje. Prema njegovim rečima, od prvog izveštaja situacija je samo nastavila da eskalira, što je posledica neodgovornog postupanja institucija.

Šta izveštaj kaže o nasilju i radu policije?

Misija navodi: „Do poslednje nedelje kampanje zabeleženo je 116 incidenata s elementima fizičkog nasilja i verbalnim pretnjama.“ Reč je o periodu od početka kampanje do poslednje nedelje, a ne o jednoj nedelji.

CRTA ocenjuje da je u mnogim terenskim aktivnostima prvo pitanje bilo bezbednost učesnika, a ne predstavljanje programa liste. U nekim slučajevima u kojima su opozicioni kandidati i simpatizeri bili izloženi riziku, policija je, kako se navodi, postupala sa zakašnjenjem, dok je aktivnosti vladajuće stranke obezbeđivala efikasno i preventivno. Nedeljkov je govorio o nedoslednom ponašanju policije u korist vladajuće stranke i njenih simpatizera.

Opozicioni aktivisti, pre svega oni povezani sa Studentskom listom, bili su po navodima misije izloženi nadzoru, presretanjima i privođenjima na informativne razgovore. CRTA traži od Ministarstva unutrašnjih poslova da javnosti objasni osnovanost takvih postupaka.

Zašto se sumnja u sedam od 18 lista?

Za najmanje sedam od 18 proglašenih izbornih lista, navodi misija, postoje osnovane sumnje da su lažne ili satelitske. CRTA tvrdi da se to odrazilo i na odluke koje je većina u proširenom sastavu Republičke izborne komisije (RIK) donosila.

Misija je izmerila i da je u proseku 98 odsto izjava podrške listama sa sumnjivom autentičnošću overeno u opštinskim upravama, a ne kod javnih beležnika. Sporan je i deo potpisa za listu „Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija“, zbog navoda da su u opštinama overavani bez prisustva birača.

Zbog propusta RIK-a da precizira način prijavljivanja za glasanje van biračkog mesta, kako se navodi u izveštaju, ostao je prostor za potencijalno nezakonite prakse. Primer je Gradska izborna komisija u Zaječaru, koja je političkim partijama omogućila da prijavljuju birače za glasanje od kuće.

Koliko je zloupotreba javnih resursa zabeleženo?

Posmatrači su evidentirali više od 1.500 aktivnosti javnih funkcionera, od kojih više od 650 sa elementima zloupotrebe javne funkcije i javnih resursa. Za trećinu aktivnosti liste „Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija“ vezuju se potencijalne zloupotrebe. U više od 250 slučajeva, najčešće u javnim preduzećima, posao ili javna usluga korišćeni su, prema izveštaju, kao sredstvo za iznuđivanje podrške građana.

Kako su podeljeni minuti na televizijama?

Na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću skoro tri četvrtine vremena posvećenog političkim akterima pripalo je predstavnicima vlasti. Pozitivan ton u njihovom predstavljanju premašio je polovinu minutaže, dok je Studentska lista, najzastupljeniji opozicioni akter, prikazana negativno u više od 80 odsto vremena u kojem se o njoj govorilo.

Na Radio-televiziji Srbije u redovnom programu predstavnici vlasti zauzeli su 94 odsto proširenog udarnog vremena, a utisak ravnoteže, ocenjuje CRTA, stvaran je samo u izbornim blokovima. Posle ostavke na funkciju predsednika države zastupljenost Aleksandra Vučića smanjila se sa nešto više od polovine na trećinu televizijskog vremena, što misija pripisuje promeni u programu RTS-a. Na ostalim televizijama on je i dalje zauzimao skoro svaku drugu sekundu i ostao je najzastupljeniji politički akter, sa više vremena nego cela opozicija. Broj njegovih direktnih uključenja porastao je sa 27 u prvom delu kampanje na 78 u završnici.

Šta je sa biračkim spiskom i dijasporom?

CRTA navodi da će se izbori održati po evidenciji birača čija je tačnost sporna, i da su tvrdnje Kancelarije za informacione tehnologije Vlade Srbije o gotovo potpunoj tačnosti evidencije neistinite. Komisija za reviziju biračkog spiska, prema izveštaju, nije dobila pristup svim potrebnim podacima, pa ostaju bez odgovora pitanja o višestrukim upisima i fiktivnim prebivalištima.

Misija je uočila i da oko 30.000 birača u izvodima iz biračkog spiska nije upisano po azbučnom redu, nego na kraju izvoda ili na drugom mestu. Od RIK-a traži uputstvo biračkim odborima da dodatno traže birače koji nedostaju, a građanima poručuje da u takvoj situaciji insistiraju na dodatnoj proveri izvoda.

Nedeljkov je posebno ukazao na dijasporu: u 19 gradova u kojima su ispunjeni uslovi za otvaranje biračkog mesta ono nije otvoreno, pa će birači, rekao je, morati da prelaze velik put da bi ostvarili ustavom zagarantovano biračko pravo.

Reakcije RIK-a, Ministarstva unutrašnjih poslova i vladajuće liste na ove nalaze do objave teksta nismo zabeležili.