Pomilovanja Vučića: Odbrana struke traži imena od tužioca

Grupa sudija i tužilaca Odbrana struke zatražila je 21. oktobra od javnog tužioca koji je odbacio krivičnu prijavu protiv Aleksandra Vučića da javnosti kaže ko je pokrenuo postupke pomilovanja i ko je pomilovan. Povod je odluka Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, objavljena na sajtu tužilaštva 20. oktobra, o prijavi zbog 49 pomilovanja koja je Vučić doneo 27. septembra kao predsednik Srbije.

Prijavu zbog zloupotrebe službenog položaja podneli su Demokratska stranka i njen predsednik Srđan Milivojević. Da je prijava odbačena, nezvanično smo javili ranije, a sada postoji i zvanično obrazloženje, na koje se grupa u svom saopštenju poziva.

Koja pitanja postavlja Odbrana struke?

U saopštenju, koje prenosi agencija Beta, grupa navodi četiri pitanja. Ko je pokrenuo postupke pomilovanja? Ko su pomilovana lica? Da li je Ministarstvo pravde dalo mišljenje o pomilovanjima? Da li je traženo mišljenje sudova pred kojima su vođeni postupci protiv pomilovanih?

Grupa ocenjuje da je tužilac, pre nego što je odbacio prijavu, morao da izvrši uvid u odluke o pomilovanju i njihova obrazloženja. Postupanje tužioca opisuje kao „izuzetno efikasno i brzo”. Pitanja, ističu, ne mogu biti pritisak na rad tužilaštva, jer je odluka o odbacivanju već doneta.

„Javnost ima opravdan interes da dobije odgovore na ova pitanja”, navela je grupa sudija i tužilaca „Odbrana struke”.

Šta je tužilaštvo navelo u obrazloženju?

Prema saopštenju tužilaštva, ne postoje osnovi sumnje da je izvršeno prijavljeno krivično delo, niti bilo koje drugo delo koje se goni po službenoj dužnosti. U obrazloženju rešenja stoji:

„U obrazloženju rešenja kojim je krivična prijava odbačena, pored ostalog, ukazano je da prijavljeni A.V. nije postupao van granica svojih ustavnih ovlašćenja, na način koji bi predstavljao zakonsko obeležje krivičnog dela Zloupotreba službenog položaja, niti je svojim postupanjem pribavio korist, naneo štetu ili teže povredio prava drugog.”

Tužilaštvo dodaje da sama činjenica da podnosilac osporava zakonitost ili način donošenja odluka o pomilovanju nije dovoljna da bi se smatrala dokazom, a da uz prijavu „nije dostavljen nijedan dokaz, kojim bi se potkrepile tvrdnje iznete u njoj”.

Šta se zna o pomilovanima?

Vučić je pomilovao 49 osoba, a njihova imena nisu saopštena. Prema Beti, rekao je da je među njima 12 aktivista iz Novog Sada kojima se sudilo zbog sumnje da su pripremali delo protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, kao i 11 osoba koje su, po njegovim rečima, učestvovale u incidentima protiv „blokadera”.

Izvori se razilaze oko redosleda. Beta piše da su odluke donete neposredno pre ostavke kojom je Vučić najavio kandidaturu na izborima. Advokat Jovan Rajić za N1 tvrdi da su pomilovanja data dan pošto se predsednik povukao:

„Očigledno je da vlasti kriju imena lica koja su dobila pomilovanje samo dan nakon što se predsednik povukao sa te funkcije. Celokupno ponašanje funkcionera govori u prilog tome da imaju šta da kriju.”

Vršilac dužnosti predsednika Ana Brnabić na stranačkoj konferenciji za novinare 11. oktobra nije želela da imenuje pomilovane. „Mi ovde ne smemo i nećemo da pričamo o državnim stvarima”, rekla je, a na pitanje šta je sprečava da kaže ko je pomilovan odgovorila je: „Funkcionerska kampanja i zakon.” Kada su je novinari upitali kada će se oglasiti kao vršilac dužnosti predsednika, kazala je: „Oglasiću se, ništa ne brinite.”

Prema navodima N1, abolicija, odnosno zaustavljanje krivičnog postupka, može se po zakonu dati samo na zahtev ministra pravde. Upravo zato pitanje o mišljenju Ministarstva pravde ostaje jedno od četiri koja Odbrana struke postavlja tužiocu.