Kladovo: 425 prijava za glasanje van biračkog mesta

Opštinska izborna komisija u Kladovu zaključila je u četvrtak, 22. oktobra, spisak birača za glasanje van biračkog mesta sa 115 osoba. U petak popodne na njemu je, prema članu komisije iz redova opozicije Srđanu Beriću, bilo 425 imena. Zbog sumnje da se građani prijavljuju bez svog znanja i saglasnosti, Berić je slučaj prijavio policiji.

Berić je to izneo u razgovoru za portal Mašina. Prema njegovim rečima, na zvanični fiksni telefon opštinske uprave u petak prepodne stigla su samo tri poziva za prijavu, a u trenutku razgovora spisak je brojao više od 460 osoba. Mašina u naslovu navodi skoro 500 prijava. Predsednik komisije Miloš Šejnjanović nije odgovorio na pitanja, pa se druga strana u ovoj priči za sada nije oglasila.

Šta Berić navodi o načinu prijave

Berić ne osporava da se građani mogu prijaviti za glasanje van biračkog mesta. Problem vidi u tome kako se prijave sakupljaju i unose. Prema njegovom opisu, praksa u komisiji izgleda ovako:

• pojedini članovi komisije, koji su zaposleni u opštini, unose u svesku za evidenciju podatke sa papirnih spiskova čije poreklo nije jasno
• na pitanje odakle spiskovi, odgovoreno im je da su ih „donosili ljudi” i da su prijave stizale na privatne telefone članova komisije
• jednom je u komisiju došao nepoznat muškarac koji se nije predstavio, doneo spisak sa više imena birača, a osobe sa tog spiska upisane su u zvaničnu evidenciju
• u petak, kada je došao u smenu, sveska se nalazila kod predsednika komisije u drugoj prostoriji, a ne kod dežurnih članova

Berić je policiji objasnio da sumnja na zloupotrebu mehanizma prijavljivanja, jer nema nikakvog traga da su prijavljeni zaista dali pristanak, da imaju biračko pravo niti da postoji razlog za glasanje van biračkog mesta. Navodi da ima informaciju da je policija sačinila izveštaj, ali ne zna da li je on prosleđen Osnovnom javnom tužilaštvu u Negotinu.

Članu komisije smeta što se ne može proveriti ko podnosi prijave:

„Ja sam dužan kao član Opštinske izborne komisije da skrenem pažnju da postoji sumnja da se vrši zloupotreba prijavljivanja, da se spiskovi sačinjavaju na nekom nepoznatom, verovatno, mestu i da se donose u lokalnu izbornu komisiju, a da mi nismo u mogućnosti da proverimo ko prijavljuje ta lica”, rekao je Berić.

Na pitanje o razmerama, Berić je u istom razgovoru stavio brojku u kontekst opštine:

„Mi znamo da smo opština koja ima dosta starih, dosta povratnika iz inostranstva, penzionera koji su se vratili u rodni kraj. Ne osporavamo pravo nikome da izvrši svoje pravo da glasa ili da ne glasa. I jedno i drugo je zagarantovano Ustavom. Ali ono što nam je problem, to je način na koji se vrši prijava nekih lica.”

Prema Beriću, predstavnici vlasti u komisiji tvrde da zakon ne propisuje kako birač obaveštava komisiju, ni ko sme da prijavi birača, ni koliko lica jedna osoba sme da prijavi.

Šta zakon propisuje o glasanju van biračkog mesta?

Zakon o izboru narodnih poslanika daje pravo na glasanje van biračkog mesta biraču koji zbog teške bolesti, starosti ili invaliditeta ne može da dođe na biračko mesto. O tome obaveštava lokalnu izbornu komisiju najranije 72 časa pre dana glasanja, ili birački odbor na dan glasanja, do 11 časova.

Način obaveštavanja zakon ne precizira, a Republička izborna komisija nije propisala obrazac prijave. Berić je zato sam napravio formular, sa poljima za ime, adresu, broj u biračkom spisku, matični broj, telefon i razlog za glasanje van biračkog mesta, kao i poljem u koje se upisuje ako birača prijavljuje neko drugi. Prema njegovim rečima, to poslednje polje je dodato da bi se mogla uočiti veza između lica koja prijavljuju birače. U svesku koju komisija zvanično koristi, kaže, upisuju se samo ime, adresa, broj u biračkom spisku i telefon, bez matičnog broja, uz obrazloženje da se matični brojevi ne smeju uzimati od građana.

Berić je pojasnio i šta smatra spornim u praksi:

„Jasno je nama da lice koje je nepokretno, na primer, da ono možda ne može ni da telefonira. I najlogičnije je da neko od užih članova porodice prijavi ga, ili eventualno komšija, ili rođak, ali to ne znači da to lice može da prijavi 10, 15, 20 lica, a to se sada kontinuirano dešava”, rekao je Berić.

Profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu u penziji Marijana Pajvančić u autorskom tekstu za Peščanik tumači da prijavu može podneti samo birač. Pomagač, po njenom tumačenju, sme da pomogne biraču samo kada ovaj ne može sam da popuni glasački listić, pa nema pravo da umesto njega podnese prijavu.

Šta se zna o ranijim izborima?

Na parlamentarnim izborima 2023. više od 100.000 birača, oko 2,7 odsto onih koji su glasali, glasalo je van biračkog mesta, a u pojedinim opštinama taj udeo prelazio je deset odsto. Brojke prenosi BIRN, pozivajući se na analizu profesorke Pajvančić. Od 168 opština, u njih 100 procenat građana koji su glasali van biračkog mesta bio je viši od izbornog cenzusa od tri odsto.

Mašina navodi da se u zapisnicima biračkih odbora sa ranijih izbora vidi da su za glasanje van biračkog mesta bili prijavljeni građani koji su negirali da su sami podneli prijavu, kao i jedna preminula osoba.

Izvori ne navode da su se policija ili tužilaštvo oglasili povodom Kladova. Parlamentarni izbori raspisani su za nedelju, 25. oktobra.