Nemački ambasador Rudolf traži od Prištine korake ka ZSO

Rajner Rudolf, ambasador Nemačke na Kosovu, u intervjuu objavljenom 24. oktobra 2026. navodi sprovođenje sporazuma o samoorganizovanju srpske zajednice kao korak koji Priština može da napravi, a Beogradu i Prištini predlaže sastanak na visokom nivou uz posredovanje Evropske unije. Razgovor za albanski portal Ekonomia Online vodila je Artiona Čitaku, a tekst je objavljen u 7.55.

Šta je Rudolf rekao o Zajednici srpskih opština?

Ambasador traži da vlada Kosova preduzme konkretne korake ka formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom, poznate pod skraćenicom ZSO. Kao primer naveo je sprovođenje sporazuma o nekom obliku samoorganizovanja srpske zajednice.

„Postoje posebni koraci koje Kosovo može preduzeti, npr. sprovođenje sporazuma o samoorganizovanju srpske manjine“, rekao je Rudolf u intervjuu, koji je sa albanskog preveden. Odmah zatim je dodao: „Kako će to biti ostvareno, videćemo, ali je nesumnjivo da obe zemlje imaju mnogo posla.“

Plan rasta, zahtev za članstvo i Berlinski proces

Rudolf kaže da je osnovni preduslov za napredak ispunjen: institucije su potvrđene, a Kosovo ima vladu sa punim mandatom. Sledeći korak, po njegovim rečima, jeste usvajanje zakona koji bi omogućio isplatu sredstava iz Plana rasta za Kosovo. Evropski proces se, priznao je, poslednjih godina odvija presporo, ali nema smisla raspravljati o razlozima kašnjenja, već o narednim potezima.

Ambasador je zatražio jasnu posvećenost nove vlade: „Mislim da treba da vidimo jasnu posvećenost Kosova i njegove sada novoizabrane vlade.“ Deo odgovornosti pripisao je i Evropskoj uniji, od koje očekuje da zahtev Kosova za članstvo prosledi Evropskoj komisiji. Nemačka vlada će, kako je rekao, svoju podršku ponovo potvrditi na samitu Berlinskog procesa u Crnoj Gori.

Zahtev za članstvo je tema kojom smo se bavili ranije, kada je Kurti na samitu u Miločeru tražio status kandidata za Kosovo.

Pritisak ili posredovanje u dijalogu Beograda i Prištine?

Na pitanje o odnosima Kosova i Srbije Rudolf je odgovorio da se ne radi o pritisku Evropske unije, već o potrebi da obe strane učestvuju u dijalogu koji EU olakšava preko svog specijalnog predstavnika. „Ali mi ne vršimo pritisak“, poručio je.

Kao konkretan korak u dijalogu predložio je sastanak Beograda i Prištine na visokom nivou, uz posredovanje Evropske unije.

Odakle potiče dogovor o Zajednici srpskih opština?

Sporazum o ZSO postignut je u okviru Prvog briselskog sporazuma 19. aprila 2013., a dodatni principi dogovoreni su u avgustu 2015. Njegova primena i pojedini elementi potvrđeni su i kasnijim sporazumima u procesu dijaloga.

Ambasada SAD: strateški dijalog čeka ispunjavanje obaveza

Istog dana oglasila se i američka ambasada u Prištini. Njen portparol je u odgovoru za Klan Kosova podsetio da je strateški dijalog Sjedinjenih Država i Kosova suspendovan na neodređeno vreme u septembru 2025, zbog postupaka tadašnje vlade u tehničkom mandatu. Dalje je naveo:

„Ostajemo posvećeni unapređenju zajedničkih interesa Sjedinjenih Američkih Država i naroda Kosova. Očekujemo da ćemo voditi strateški dijalog sa Kosovom kada se steknu odgovarajući uslovi, uključujući ispunjavanje obaveza koje je Kosovo preuzelo prema kosovskim Srbima.“

Berlin i Vašington su tako, svako u svom registru, istog dana vezali dalji tok odnosa sa Prištinom za isto pitanje, a to je položaj srpske zajednice na Kosovu.