Kontrola Višeg tužilaštva u Beogradu: Senjak, Nadstrešnica

Petočlana komisija Vrhovnog javnog tužilaštva počela je ujutru 28. oktobra 2026. da proverava zakonitost rada Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, na čijem je čelu Viši javni tužilac Nenad Stefanović. Istog jutra je vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac poslala obavezno uputstvo svim javnim tužilaštvima u Srbiji, njih 87.

Šta nalaže uputstvo Zagorke Dolovac?

Uputstvo je stiglo i do Javnog tužilaštva za organizovani kriminal. Glavni javni tužioci, ili tužioci koji su određeni da ih zamene, dužni su da članovima komisije omoguće uvid u svaki predmet koji bude pojedinačno označen. Uz saglasnost članova komisije, moraju im obezbediti i uslove za rad u prostorijama tužilaštva.

Kao cilj navode se zakonitost, delotvornost i jednoobraznost u postupanju nosilaca javnotužilačke funkcije, praćenje i usmeravanje rada tužilaštava i nadzor nad sprovođenjem opštih obaveznih uputstava.

Iz Vrhovnog javnog tužilaštva je za Danas rečeno da komisija ima zamenike članova, da u radu učestvuju svi javni tužioci Vrhovnog tužilaštva i da se kontrolišu svi predmeti. Prednost imaju oni koji se izdvajaju po težini društvene opasnosti krivičnog dela, zaprećenoj kazni i stepenu tajnosti. Kontrola traje koliko bude potrebno.

Koje predmete komisija traži prvo?

Prema pisanju Danasa, među prvim predmetima koje je komisija zatražila od Stefanovića nalaze se slučaj pada nadstrešnice, slučaj zvučnog topa i ubistvo na Senjaku. Nova, pozivajući se na nezvanične izvore, navodi da se proveravaju i hapšenja kritičara vlasti, naredbe o prisluškivanju i zakonitost nagodbi, odnosno sporazuma o priznanju krivičnog dela, koje je zaključilo Više tužilaštvo u Beogradu. Obe tvrdnje potiču iz nezvaničnih izvora.

Danas piše i da bi, ako se utvrde nepravilnosti, bilo moguće pokretanje krivičnog postupka protiv tužioca. Slučaj Senjak ovaj portal je ranije pratio kroz odluku Apelacionog suda o ukidanju kućnog pritvora trojici, a kontrola tužilaštva do sada nije bila tema.

Šta kažu Vrhovno i Više tužilaštvo?

Dve institucije opisuju istu situaciju suprotno. Vrhovno javno tužilaštvo je za Danas navelo:

Ranija traženja na uvid predmeta radi kontrole su u najvećem broju bila ignorisana ili odbijena. Apelaciono JT u Beogradu nije vršilo svoju funkciju praćenja i usmeravanja rada, te je bilo neophodno da Vrhovno JT upotrebi svoja, inače, vrlo ograničena ovlašćenja koja su godinama dodatno umanjivana izmenama Ustava i zakona. Takođe, bitno je reći da je početkom 2025. godine došlo do promene u sastavu Visokog saveta tužilaštva koje konačno odlučuje u disciplinskom postupku, gde je vrlo brzo na sednicama Saveta postalo jasno da odluke koje nisu po volji izvršnoj vlasti neće moći da budu usvajane.

Više javno tužilaštvo u Beogradu odgovorilo je saopštenjem. Navelo je da postupa u skladu sa Opšte obaveznim uputstvom Vrhovnog javnog tužioca i da je komisiji od pet tužilaca omogućilo uvid u svaki predmet koji je zatražila. Ovo je, kako ističu, četvrti komisijski nadzor njihovih predmeta u poslednje dve godine po nalogu Vrhovnog javnog tužioca. U saopštenju stoji i ovo:

Takođe, po zahtevu istog, VJT u Beogradu je u protekle dve godine dostavilo desetine predmeta na nadzor Vrhovnom javnom tužilaštvu. U tom smislu ističemo da su neprimereni naslovi i informacije koje su izneti u pojedinim medijima, jer VJT u Beogradu postupa isključivo u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije.

Razlika je dakle konkretna: Vrhovno tužilaštvo tvrdi da su ranija traženja uvida u najvećem broju ignorisana ili odbijena, a Više tužilaštvo da je omogućilo uvid u svaki traženi predmet i da je ovo četvrta kontrola za dve godine. Trajanje kontrole nije određeno: Vrhovno tužilaštvo za sada navodi samo da će trajati koliko bude potrebno.