Otvoreni predmeti protiv ministra Đurića i deset ambasadora

Javno tužilaštvo za organizovani kriminal formiralo je predmete po krivičnim prijavama protiv Marka Đurića, ministra spoljnih poslova u tehničkom mandatu, i deset ambasadora Srbije. U saopštenju koje su mediji preneli 28. oktobra navodi se da se sumnja na zloupotrebu službenog položaja i na krivična dela protiv izbornih prava, u vezi sa glasanjem u inostranstvu 25. oktobra. Reč je o krivičnim prijavama, a ne o optužnici ni presudi: niko od imenovanih nije osuđen.

Ko je prijavljen i zbog čega?

Tužilaštvo navodi da prijave pokrivaju tri vrste dela: zloupotrebu službenog položaja, povredu prava glasanja i sprečavanje održavanja glasanja. Prvi predmeti otvoreni su po dve prijave, protiv ambasadora u Slovačkoj Aleksandra Nakića i ambasadora u Sjedinjenim Američkim Državama Dragana Šutanovca. Posle toga tužilaštvu je dostavljeno još 13 prijava, među kojima su i one protiv Nakića i Šutanovca. Prijavljeni su i ambasadori:

• Ana Hrustanović, Francuska
• Dragan Simeunović, Rumunija
• Ivan Trifunović, Švajcarska
• Milan Ravić, Bugarska
• Nebojša Rodić, Crna Gora
• Rade Stefanović, Australija
• Stefan Tomašević, Kanada
• Vladimir Marić, Ujedinjeni Arapski Emirati

Prijave su podnete i protiv samog ministra. Đurić i Vesko Radović, načelnik Odeljenja za bezbednost u Generalnom sekretarijatu Ministarstva spoljnih poslova, prijavljeni su zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja i povredu prava glasanja. Protiv vršioca dužnosti generalnog sekretara ministarstva Dušana Kozareva prijava se odnosi samo na zloupotrebu službenog položaja. Tužilaštvo ovu sumnju svodi na jednu rečenicu: „Prijave se odnose na sumnje na zloupotrebu službenog položaja i povredu prava glasanja.“

Šta je tužilaštvo do sada preduzelo?

Tužilaštvo kaže da postupa po Opštem obaveznom uputstvu Vrhovnog javnog tužilaštva od 20. oktobra 2026, koje se tiče krivičnih dela protiv izbornih prava. Istog dana, 20. oktobra, zatražilo je potrebna obaveštenja od Ministarstva spoljnih poslova i Republičke izborne komisije. Za proveru je zadužena i Služba za borbu protiv organizovanog kriminala Ministarstva unutrašnjih poslova. O tome je tužilaštvo u saopštenju navelo:

„Odmah po prijemu navedenih krivičnih prijava u rad postupajući javni tužilac za organizovani kriminal je preduzeo hitno prikupljanje informacija i zatražio vršenje provera od strane MUP - SBPOK, podnošenjem zahteva za prikupljanje potrebnih obaveštenja.“

Saopštenje ne navodi tačan datum kada su provere zatražene od policije, samo da je to učinjeno odmah po prijemu prijava.

Šta je prethodilo odluci tužilaštva?

Predmeti stižu posle spora oko organizacije glasanja u dijaspori. Republička izborna komisija odlučila je 5. oktobra, na predlog Ministarstva spoljnih poslova, da se u inostranstvu glasa na 93 biračka mesta. Na prethodnim izborima otvoreno je 81 mesto, a za glasanje u inostranstvu ovog puta prijavilo se više od 102.000 građana. Deo dijaspore tvrdi da 25. oktobra nije mogao da glasa.

Demokratska stranka, koja na izborima ne učestvuje nego je podržala Studentsku listu, podnela je prijave. Prema Vremenu, njene prijave tiču se Kozareva, Šutanovca i Nakića, a pokret Kreni-Promeni tvrdio je da oni „direktno opstruišu“ glasanje građana Srbije u tim zemljama.

Pre ove odluke Više javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo je krivične prijave protiv Đurića, Kozareva i deset ambasadora, saznaje Tanjug. Obrazloženje je da nisu ispunjena bitna obeležja krivičnih dela protiv službene dužnosti. Prijave sada stižu pred tužilaštvo nadležno za organizovani kriminal, i to po uputstvu koje je Vrhovno javno tužilaštvo izdalo za krivična dela protiv izbornih prava.

Đurić je ranije tvrdnje da njegovo ministarstvo opstruiše glasanje nazvao lažnim. Prilikom utvrđivanja broja biračkih mesta, izjavio je, ne gleda se samo broj prijavljenih birača, već i logistički, bezbednosni, prostorni i kadrovski kriterijumi. U izvorima do kojih smo došli nema odgovora ministarstva ni prijavljenih ambasadora na formiranje predmeta u tužilaštvu za organizovani kriminal.