Nacionalni konvent: osam od 130 preporuka ispunjeno

Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) ocenile su 130 preporuka iz prethodne godine i utvrdile da je ispunjeno osam. To je u četvrtak, 5. novembra 2026, u Evropskoj kući u Beogradu saopštila koordinatorka Konventa Bojana Selaković, a iz njenih reči sledi i da je 61 preporuka ispunjena delimično, dok približno isti broj uopšte nije ispunjen.

Brojke su iznete na razmeni dva dokumenta. Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat i Selaković uručili su jedno drugom godišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2026. godinu i knjigu preporuka Konventa.

Šta su radne grupe izbrojale?

Od 130 preporuka, osam je ispunjeno, 61 delimično, a za ostatak, kako je navela Selaković, nema ispunjenja. Najveći deo problema, rekla je, nalazi se u jednoj grupi poglavlja pregovora.

„Naravno da su najveći problemi u oblastima koje se tiču poglavlja 23 i 24”, rekla je Selaković.

Rezultat joj nije bio iznenađenje. Objasnila je zašto, i to je ocena o ponašanju institucija, ne o brojkama:

„To nama nije iznenađujuće s obzirom na nalaze iz prethodnih godina i s obzirom na trend da institucije ove zemlje, koje su učestvovale u procesu evrointegracija, nisu bile spremne da prihvate ono što dolazi od civilnog društva.”

Selaković je dodala da se dva dokumenta koja su razmenjena razlikuju u tonu, ali ne u suštini: „Ta dva dokumenta se godinama razlikuju po tonu, ali se gotovo nikad ne razlikuju po nalazima.”

Šta se navodi u izveštaju o civilnom društvu?

Fon Bekerat je izdvojio tri oblasti u kojima, prema izveštaju Komisije, napretka nije bilo:

• vladavina prava
• sloboda medija
• borba protiv korupcije

Deo o civilnom sektoru preneo je gotovo redom. Napadi na studente, aktiviste i novinare, institucije koje na njih nisu odgovorile, pojačan pritisak na organizacije civilnog društva:

„U izveštaju se ističu napadi na studente, aktiviste i novinare, kao i, što je posebno važno, izostanak adekvatnog institucionalnog odgovora na te napade. Takođe se ukazuje na pojačane pritiske, napade i zastrašivanje organizacija civilnog društva.”

Prema njegovim rečima, izveštaj beleži i da su vlasti protest više puta nazivale pokušajem „obojene revolucije”, iako za to nema dokaza, kao i kampanje protiv aktera civilnog društva i branilaca ljudskih prava u kojima učestvuju tabloidi i visoki državni zvaničnici. Pominje se i izostanak daljeg postupanja u slučajevima zastrašivanja i u navodima o upotrebi špijunskog softvera. Fon Bekerat je posebno izdvojio SLAPP tužbe, kojima se guši javna reč i koje, kako je rekao, nastavljaju da ometaju rad civilnog sektora.

Konventu je poručio: „Ostali ste dosledni svojim stavovima.”

Šta je poručeno budućoj vladi?

Izveštaj je, rekao je fon Bekerat, otvoren i direktan:

„Naš godišnji izveštaj je otvoren i direktan. Izazovi su značajni. Pred novom vladom stoji zahtevna agenda.”

Na istoj konferenciji naveo je šta Srbija mora da uradi: „Srbija će morati da premosti podele u društvu, ponovo izgradi poverenje u institucije, povrati nezavisnost medija i otvori prostor za iskren dijalog o važnim pitanjima, uključujući evropski put Srbije.”

Evropska unija, rekao je, pozdravlja opredeljenje Studentske liste da demokratija i vladavina prava budu u središtu politike i spremna je da blisko sarađuje sa budućom vladom na reformama u tim oblastima.

Selaković je govorila o ulozi Konventa u narednom periodu. Nabrojala je šta je fon Bekerat video za nešto više od godinu dana u Srbiji: studente koji su pešačili i vozili bicikle do Strazbura i Brisela, ulazak policije na univerzitet, policijsku silu na protestima, zaustavljene pregovore i zamrznuta sredstva iz Plana rasta. Konvent, rekla je, nije bio ni opozicija ni politički saveznik prethodne vlasti i neće to biti ni novoj, ali joj pripada početno poverenje:

„Verujemo da, nakon ovakvih 14 godina, kada se budu konstituisale institucije nove vlasti, zaslužuju da dobiju jednu dozu poverenja unapred, ali uloga Konventa svakako ostaje ista, da prati objektivno šta se dešava u procesu evrointegracija.”