Ljajić: policija traži ugovore Partizana od 2020. do 2024.
Predsednik Partizana potvrdio je da je Uprava kriminalističke policije bila u klubu u Humskoj, a odgovorio je i grupi bivših igrača koja traži smenu uprave.
Zahtev koji je u sredu stigao u Humsku meri se godinama, a ne stranicama: Uprava kriminalističke policije traži od Partizana sve kupoprodajne ugovore sklopljene od 2020. do 2024. godine. Za list Danas to je potvrdio Rasim Ljajić, predsednik kluba, i time proširio priču koju smo ranije otvorili, o papirima oko transfera Filipa Stevanovića.
Šta je policija tražila u Humskoj?
Ljajić je prvi put javno potvrdio da je policija zaista bila u klubu, ali razlog nije želeo da objasni.
„Istina je da je UKP bio u klubu. Razlog sada ne mogu da iznosim, jer je deo istrage.“
Izvori se razilaze oko dana. Mondo piše da je Uprava kriminalističke policije ušla u klub u ponedeljak, dok Telegraf navodi da se to dogodilo tokom utorka. Mondo i B92 podsećaju da je među dokumentacijom koju policija želi i transfer Filipa Stevanovića u Mančester siti iz 2021. godine. Nova stavka stigla je 4. novembra 2026, u sredu:
„Mogu da otkrijem novu informaciju, da je tokom dana stigao zahtev da im dostavimo sve ugovore sklopljene od 2020. do 2024. godine. Dakle, sve kupoprodajne ugovore iz tog perioda.“
Ljajić je za Danas rekao da je klub dobio nove direktive od nadležnih organa. Telegraf u svom tekstu piše da će Partizan tek morati da dostavi ugovore, a B92 ne navodi da su papiri već predati, pa o tome za sada nema potvrde.
Dug od 59.000 evra i Frenk Kanute
Ljajić je istom prilikom pomenuo i stariju stvar. Po njegovim rečima isplaćen je dug od 59.000 evra zbog kog Partizan nije mogao da registruje nove igrače. Reč je o dugu po sporu sa Frenkom Kanuteom.
Odgovor grupi „Apel za spas Partizana“
Drugi deo razgovora posvećen je inicijativi „Apel za spas Partizana“, koju predvodi bivši fudbaler Đorđe Tomić i koja traži ostavku uprave. Mondo prenosi da Ljajić tvrdi kako ta grupa od početka želi uticaj i kontrolu u klubu, i da se aktivnije angažovala otkako je iz kluba otišao Saša Ilić, koji je do tada, kako kaže, branio upravu od takvih napada.
Telegraf iznosi i njegovu verziju spora oko novca. Prema Ljajiću, Tomić ima potraživanje iz vremena kada je igrao u Real Ovijedu (2000-2003), a u ugovoru koji Partizan nije imao prilike da vidi navodno je pisalo da mu preko Partizana treba da se isplati nešto više od milion. Klubski advokati su, kaže Ljajić, predložili da se naplata podeli pola-pola, na šta je Tomić pristao, da bi kasnije počeo da tvrdi da mu je neko iz uprave obećao odnos 80 prema 20 u njegovu korist. Zato Ljajić zaključuje:
„Dakle, to je lični rat koji sada Tomić vodi, a Saša Ilić i ostalo su samo izgovori.“
U izjavama koje smo imali pred sobom Tomić se na ovu tvrdnju nije osvrnuo.
Ljajić tvrdi i da je spreman da ode, ali pod uslovom koji je sam postavio:
„Mi želimo da dođe neko bolji od nas. Ko god želi da uloži svoj novac, mi ćemo se povući istog momenta. Mi jesmo u određenoj meri stabilizovali klub, ali ne našim novcem, već odgovornim poslovanjem, štednjom i prodajom igrača.“
Stanje u klubu, dakle, uprava objašnjava štednjom i prodajom igrača, a ne ulaganjem sopstvenog novca.
Ko bi mogao na čelo kluba?
Sa druge strane stoji Tomićeva priča, koju je za Danas ispričao i prenela Sportska centrala. Inicijativa kao moguće kandidate za predsednika pominje Ivana Golca, Mateju Kežmana i Savu Miloševića, ali odluku, kako Tomić kaže, donosi Skupština Partizana, u kojoj bi bivši igrači činili 35 odsto delegata. Šta je pokrenulo inicijativu, Tomić objašnjava ovako:
„Prelomni trenutak za našu reakciju bio je odlazak Saše Ilića.“
Zanimljivo je da obe strane Ilićev odlazak pominju kao tačku preloma, samo ga svaka čita drugačije: Ljajić kao trenutak kada su napadi na upravu postali glasniji, Tomić kao trenutak kada bivši fudbaleri više nisu hteli da ćute.
Zašto policija traži ugovore iz tih pet godina, Ljajić nije otkrio, jer je to, kako kaže, deo istrage.
