EU pred rokom 4. jula: sprovesti sporazum ili udar carina
Brisel ima rok do američkog Dana nezavisnosti da u potpunosti primeni trgovinski sporazum sa Vašingtonom, inače Tramp preti skokom carina na evropske automobile sa 15 na 25 odsto.
- Evropska unija ima rok do 4. jula da u potpunosti sprovede trgovinski sporazum sa Sjedinjenim Državama ili se suočava sa znatno višim carinama.
- Sporazum, kome je konačno odobrenje dato 25. juna, ukida carine EU na američku industrijsku robu i ograničava američke dažbine na robu iz Unije na najviše 15 odsto.
- Tramp je zapretio da bi carine na automobile iz EU mogle da skoče sa 15 na 25 odsto ako Brisel ne ispuni rok.
- Rok je vezan za 250. rođendan SAD, odnosno 4. jul, američki Dan nezavisnosti.
Za Srbiju, čija privreda diše na ritam evropskog izvoznog tržišta, malo je vesti iz Brisela ovog leta važnije od trke s vremenom koja se vodi u zgradi Berlejmon. Evropska komisija ima rok do 4. jula da u potpunosti sprovede trgovinski sporazum sa Sjedinjenim Državama, a od ishoda zavisi cena pod kojom će nemački, francuski i italijanski proizvođači, ujedno najveći kupci srpskih komponenti i poluproizvoda, plasirati robu na američko tržište.
Sporazum koji je predmet ove diplomatske utakmice dobio je konačno odobrenje 25. juna. Njime se uklanjaju carine Evropske unije na američku industrijsku robu, dok se američke dažbine na robu iz Unije ograničavaju na najviše 15 odsto. Reč je o aranžmanu koji je trebalo da zatvori mesece neizvesnosti u transatlantskoj trgovini, ali ga predsednik Donald Tramp uslovljava brzinom primene.
Zašto Vašington insistira baš na 4. julu?
Odabir datuma nije slučajan, niti je samo administrativni rok. Tramp je primenu sporazuma vezao za 250. rođendan Sjedinjenih Država, za 4. jul i Dan nezavisnosti, pretvarajući trgovinsko pitanje u simbol nacionalnog prestiža. Time je Briselu poslao poruku da ravnopravnost na tržištu meri spremnošću Evrope da bez odlaganja ispuni preuzete obaveze.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je dobar napredak ka smanjenju carina do početka jula, signalizirajući da Komisija računa na to da će rok biti ispoštovan. Ostaje, međutim, jaz između političke najave i tehničke primene, jer sprovođenje sporazuma podrazumeva niz koraka koje 27 članica mora uskladiti pre nego što istekne vreme.
Pritisak je dodatno pojačala Trampova pretnja da bi carine na automobile iz Evropske unije mogle da skoče sa 15 na 25 odsto ukoliko se sporazum ne sprovede na vreme. Za evropsku auto-industriju, koja je kičma izvoza Nemačke i značajan deo lanca snabdevanja u celom regionu, takav skok dažbina značio bi direktan udar na konkurentnost na drugom najvećem izvoznom tržištu.
Šta ulog znači za evropsku i srpsku privredu?
Za Uniju, sporazum je pokušaj da se izbegne carinski rat čije bi posledice osetili i potrošači i proizvođači sa obe strane Atlantika. Nulta stopa na američku industrijsku robu cena je koju Brisel plaća za tavanicu od 15 odsto na sopstveni izvoz, aranžman koji evropske diplomate prikazuju kao manje zlo u odnosu na otvoreni sukob.
Srpski ugao je posredan, ali opipljiv. Domaća privreda duboko je integrisana u evropske proizvodne lance, posebno u automobilskom i metalskom sektoru, pa svaka promena uslova pod kojima evropski proizvođači izvoze u Ameriku stiže i do pogona u Srbiji. Viša carina na evropske automobile značila bi manju tražnju, a manja tražnja brzo se preliva na dobavljače komponenti, među kojima su i srpske fabrike.
Brisel sada hoda po tankoj liniji između političke volje da sporazum opstane i tehničke realnosti koja ne mari za simboliku datuma. Ako rok 4. jula bude ispoštovan, transatlantska trgovina ulazi u period predvidljivosti; ako ne, Evropa rizikuje da Dan nezavisnosti dočeka uz novi talas carina. Da li je Unija spremna da brzinu primene plati cenu kakvu Vašington traži, ili će se simbolika datuma pretvoriti u prvu pukotinu u tek sklopljenom dogovoru?
