Ukrajina udarila avio-bazu Saki na Krimu i fabriku u Penzi
Dronovi SBU pogodili hangare s ruskim lovcima na Krimu i vojnu fabriku ležajeva u Penzi, dok je ruski dron u Hersonu usmrtio dvoje putnika minibusa.
- Dronovi ukrajinske SBU pogodili su hangare s ruskim borbenim avionima na vojnoj avio-bazi Saki na okupiranom Krimu.
- U noći na 1. jul ukrajinski dronovi udarili su državnu fabriku ležajeva u Penzi, vezanu za vazduhoplovnu i vojnu industriju.
- Ruski dron pogodio je putnički minibus u Hersonu: dvoje poginulih i devetoro ranjenih.
- Rusija je od 1. jula obustavila saobraćaj na više železničkih prelaza sa Finskom, Estonijom i Letonijom.
Za Srbiju, koja svoju evropsku perspektivu vodi paralelno sa energetskom vezanošću za Moskvu, svaka nova faza rata u Ukrajini nije daleka vest, nego direktan pritisak na cene, na sankcioni režim koji Brisel proširuje i na uski diplomatski prostor u kom Beograd manevriše. Ukrajinska kampanja dubinskih udara upravo je ušla u tu novu fazu: bespilotne letelice Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) pogodile su hangare s ruskim lovcima na avio-bazi Saki na okupiranom Krimu, dok su druge letelice iste noći dosegle vojnu fabriku duboko u ruskoj unutrašnjosti.
Prema navodima ukrajinske strane, udar na Saki ciljao je skladišta dronova i sisteme protivvazdušne odbrane, a snimci koje je objavila ukrajinska mornarica pokazuju dim iznad baze koja godinama služi kao jedno od uporišta ruskih vazduhoplovnih snaga na poluostrvu. Poluostrvo koje je Moskva anektirala 2014. ostaje simboličan i logistički cilj Kijeva, a napadi na njegovu infrastrukturu, luke, mostove i baze, deo su strategije gušenja ruske pozadine umesto frontalnog proboja.
Zašto je udar na Penzu prekretnica?
Fabrika ležajeva u Penzi, pogođena u noći na 1. jul, nije nasumična meta. Ležajevi su komponenta bez koje ne rade ni avionski motori ni vojna instrumentacija, pa se udar na taj pogon uklapa u obrazac po kom Kijev sve preciznije gađa lance snabdevanja ruske odbrambene industrije, a ne samo skladišta goriva i rafinerije. Time se rat pomera sa linije fronta na proizvodne kapacitete hiljadama kilometara od nje, što ruskoj protivvazdušnoj odbrani, čije se zalihe stanjuju, nameće da brani ogromnu teritoriju istovremeno.
Za evropske kancelarije ovo je potvrda da ukrajinska industrija dronova raste brže nego što je Moskva očekivala. Visoka predstavnica EU i vodeće članice tu vide argument da sankcioni pritisak i vojna podrška daju merljiv efekat, dok se u isto vreme otvara pitanje ruskog odgovora, koji obično stiže po civilnoj ceni. Herson je toga podsetnik: ruski dron pogodio je putnički minibus i usmrtio dvoje ljudi, a devetoro ranio, u gradu koji već godinama trpi svakodnevna granatiranja.
Šta ovo znači za Beograd?
Nova eskalacija stiže u trenutku kad Rusija zatvara i sopstvene kapije prema Zapadu. Od 1. jula obustavljen je saobraćaj na više železničkih prelaza prema Finskoj, Estoniji i Letoniji, potez koji dodatno zaptiva ekonomske i saobraćajne veze između Moskve i severa Evrope. Svako takvo zatezanje menja geopolitičku realnost u kojoj Srbija pokušava da zadrži i transatlantsku i istočnu vezu, a da ne plati politički račun ni jednoj ni drugoj strani.
Beograd u ovom trenutku ne najavljuje zaokret, ali svaki produžetak rata sužava manevar: pritisak da se Srbija pridruži sankcionom režimu ostaje otvoren, a energetska računica postaje osetljivija sa svakim udarom na rusku infrastrukturu. Kijevska logika dubinskih udara jasna je, Moskva odgovara na civilnim metama, a Evropa meri sopstvenu izdržljivost. Pitanje za čitaoca ostaje jednostavno i neprijatno: koliko još ovakvih noći Evropa može da podnese pre nego što rat sa istoka prestane da bude tuđa vest?
