Ruska ofanziva se gasi: 97 km² za pola godine
Nova analiza objavljena 3. jula pokazuje da je ruski teritorijalni dobitak u Ukrajini praktično stao, uz ogromne gubitke, dok Kijev dronovima gađa ruske rafinerije.
- Rusija je u prvoj polovini 2026. ostvarila čist teritorijalni dobitak od svega 97 kvadratnih kilometara, kada se izuzmu infiltracije i ukrajinski protivnapadi.
- Napredovanje je u junu usporilo na 1,03 kvadratna kilometra dnevno, sa 16,6 početkom 2025.
- Procenjuje se oko 1,4 miliona ruskih gubitaka od početka rata, od čega 39.490 samo u junu.
- Pri sadašnjem tempu Moskvi bi trebalo još 14 godina da zauzme preostalih 20 odsto Donjecke oblasti.
Za Srbiju, koja svoju spoljnu politiku već tri godine drži u nezgodnom procepu između sankcionog režima Evropske unije i energetske i političke veze sa Moskvom, nalaz objavljen 3. jula nije samo daleka vojna statistika. Ako se ruska ofanziva u Ukrajini zaista gasi, onda se menja i računica u kancelarijama koje odlučuju o tome koliko dugo Beograd može da izdrži na dve stolice. Nova analiza pokazuje da je Rusija u prvoj polovini 2026. godine, uprkos najsmrtonosnijim vazdušnim udarima na ukrajinske gradove do sada, zauzela svega 622 kvadratna kilometra, naspram 2.190 u istom periodu prethodne godine. Kada se od tog broja oduzmu puke infiltracije i teren koji je Kijev vratio protivnapadima, čist dobitak pada na porazno malih 97 kvadratnih kilometara.
Reč je o brojkama koje rušu sliku o neumitnom ruskom valjku, sliku koju Moskva pažljivo neguje i u domaćoj i u međunarodnoj javnosti. Napredovanje je u junu usporilo na 1,03 kvadratna kilometra dnevno, dok je početkom 2025. taj tempo iznosio 16,6 kvadratnih kilometara na dan. Iza svakog metra osvojene zemlje stoji sve viša cena u ljudstvu.
Koliko Rusiju košta svaki kvadratni kilometar?
Odgovor je surov. Stopa gubitaka dostigla je 1.298 poginulih i ranjenih po jednom kvadratnom kilometru u junu 2026, naspram samo 68 u junu prethodne godine. Ukupno se procenjuje oko 1,4 miliona ruskih gubitaka od početka rata, a samo u junu registrovano je 39.490 poginulih i ranjenih vojnika. To znači da Kremlj sada plaća devetnaest puta više za svaki komad osvojene zemlje nego pre godinu dana, a pomera se sve sporije.
Matematika iscrpljivanja postaje neumoljiva kada se projektuje unapred. Pri sadašnjem tempu, Rusiji bi trebalo još oko 14 godina da zauzme preostalih 20 odsto Donjecke oblasti, one iste teritorije čije potpuno zauzimanje Moskva javno postavlja kao minimalni cilj rata. Za vojnu silu koja je invaziju započela obećanjem brze pobede, ovo je priznanje strateškog zastoja koje se ne može sakriti iza saopštenja.
Zašto je nervoza u Moskvi porasla
Dok se front pretvara u statičnu liniju iscrpljivanja, inicijativa se seli na ukrajinsku stranu, i to u dubinu ruske teritorije. Kijev je pojačao napade dronovima na ruske rafinerije nafte i fabrike municije, pogađajući ekonomsku i logističku osnovu ratne mašine daleko od linije fronta. Predsednik Vladimir Putin, sa druge strane, odbio je dva odvojena ukrajinska predloga o obostranom prekidu dalekometnih udara, birajući nastavak razaranja ukrajinskih gradova umesto pauze koja bi zaštitila i rusku infrastrukturu.
Upravo tu leži paradoks trenutka. Moskva izvodi svoje najsmrtonosnije vazdušne udare baš u času kada joj kopnena ofanziva staje, kao da razmerama razaranja pokušava da nadoknadi ono što na tlu više ne uspeva da postigne. Za Brisel, ovaj nalaz je argument da sankcioni pritisak i vojna podrška Kijevu proizvode merljiv efekat. Za Beograd, koji pažljivo osluškuje svaki signal o tome ko iz ovog rata izlazi jači, poruka je da se ravnoteža moći pomera sporije nego što Moskva tvrdi, ali ipak pomera.
Da li Srbija sme još dugo da odlaže jasan izbor strane, ako se pokaže da je ruska ofanziva zaista dosegla svoj vrhunac?
