Ukrajina prvi put pogodila rusku rafineriju u Omsku

Za tržište koje energetsku stabilnost i dalje meri kretanjem cena goriva na evropskim pumpama, uključujući i srpsko, udar dubok u zapadni Sibir nije apstraktna ratna vest. Ukrajinski dronovi dubokog dometa zapalili su 6. jula rafineriju u Omsku, na udaljenosti od oko 2.500 do 3.000 kilometara od fronta, čime je prvi put pogođeno postrojenje toliko duboko u ruskoj unutrašnjosti. Generalštab Ukrajine potvrdio je udar, a snimci koji su izašli pokazuju stub vatre i gustog crnog dima iznad industrijskog kompleksa.

Reč je o jednoj od najvećih ruskih rafinerija. Prema dostupnim podacima, postrojenje prerađuje preko 22 miliona tona nafte godišnje, što je oko 10 odsto ukupnog ruskog rafinerijskog kapaciteta. Pogođena je primarna jedinica za preradu sirove nafte ELOU-AVT-11, čiji projektni kapacitet iznosi 8,4 miliona tona godišnje, jedinica bez koje se ostatak prerađivačkog lanca teško održava u punom pogonu.

Zašto je udar na Omsk prelomna tačka?

Omsk je, po opisima koji prate ovaj napad, poslednja od jedanaest najvećih ruskih rafinerija benzina koja je do sada gađana. To znači da je Kijev, korak po korak, doveo pod vatru gotovo ceo vrh ruske prerađivačke industrije, od postrojenja blizu fronta do onih za koja se dugo verovalo da su predaleko da bi bila dohvatljiva. Domet od gotovo 3.000 kilometara pomera granicu onoga što se smatralo bezbednim zaleđem i uvodi novu geopolitičku realnost u kojoj nijedno veliko energetsko čvorište na ruskoj teritoriji više nije nesporno zaštićeno.

Napad na Omsk nije izolovan. On je deo šireg talasa udara koji je istog perioda obuhvatio rafineriju u Jaroslavlju, naftne terminale u Visocku i Ust-Lugi, kao i vojne mete na Krimu. Kumulativni efekat tih udara vidljiv je na ruskom domaćem tržištu: gorivna kriza pogodila je gotovo sve ruske regione, sa nestašicama i ograničenjima prodaje na pumpama koje ruske vlasti sve teže prikrivaju.

Šta ovo znači za tržišta i za region

Poremećaj u ruskoj preradi ne ostaje zatvoren unutar ruskih granica. Svako veliko smanjenje domaće proizvodnje goriva menja obrasce izvoza sirove nafte i naftnih derivata, a te promene se prelivaju na širu evropsku energetsku sliku na koju je oslonjeno i srpsko tržište. Za Beograd, koji pažljivo prati svaki potez oko ruskog naftnog sektora i sankcionih režima koji ga okružuju, poruka iz Omska je jasna: ratni rizik sada direktno dodiruje infrastrukturu koja stoji na početku lanca snabdevanja.

Vremenski, udar dolazi u osetljivom trenutku, pred najavljeni samit NATO u Ankari, gde se očekuje da tema ruske ranjivosti u dubini teritorije bude jedan od okvira razgovora o daljoj podršci Kijevu. Ukrajinska strategija sistematskog gađanja rafinerija sve jasnije se pokazuje kao pokušaj da se pritisak prenese sa fronta na rusku ekonomsku osnovu, a Omsk je do sada njena najudaljenija tačka.

Ako se pokaže da nijedna velika ruska rafinerija više nije van dometa, kako će se to odraziti na cene goriva i energetsku ravnotežu u našem regionu tokom narednih meseci?