Kremlj preti: 'Pravi rat sa NATO-om', a ofanziva stoji
Moskva preimenuje rat u Ukrajini u sukob sa NATO-om uoči samita, dok nezavisne procene pokazuju da je ofanziva praktično stala uz ogromne gubitke.
- Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija zapravo vodi rat protiv NATO-a zbog zapadne podrške Ukrajini.
- Putin tvrdi da je ruska vojska u 2026. zauzela preko 3.000 kvadratnih kilometara, dok nezavisni Institut za proučavanje rata procenjuje svega 97 kvadratnih kilometara od januara do jula.
- Ukrajinska vojska procenjuje da je Rusija samo u junu imala oko 39.490 gubitaka, više nego što stiže da regrutuje.
- Kremlj navodno priprema delimičnu mobilizaciju posle parlamentarnih izbora zakazanih za 18. do 20. septembra.
Za Srbiju, koja svoju energetsku i političku ravnotežu godinama pažljivo drži između Moskve i Brisela, retorički zaokret koji ovih dana dolazi iz Kremlja nije puka semantika. Kada Moskva svoj sukob u Ukrajini prestane da naziva “specijalnom vojnom operacijom” i počne otvoreno da ga opisuje kao rat protiv NATO-a, menja se ceo okvir u kojem se odmerava svaki naredni potez, a to se tiče i onih zemalja na Balkanu koje se trude da ostanu izvan blokovske logike.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ovih dana je izjavio da Rusija u stvarnosti vodi rat protiv NATO-a, jer, kako tvrdi Moskva, Zapad svojim naoružanjem i obaveštajnom podrškom neposredno učestvuje u ukrajinskom otporu. Uz Peskova, sličan ton koriste i portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova i načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov, čime jezik ruskog vrha prestaje da bude odbrambeni i postaje priprema javnosti za dugotrajniji sukob.
Zašto Moskva menja jezik baš sada?
Preimenovanje rata dolazi u trenutku kada nezavisne procene sa terena ocrtavaju sasvim drugačiju sliku od one koju iznosi ruski predsednik. Vladimir Putin tvrdi da je ruska vojska u 2026. godini zauzela preko 3.000 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije. Vašingtonski Institut za proučavanje rata, koji dnevno prati liniju fronta, procenjuje da je stvarni napredak od januara do jula iznosio svega 97 kvadratnih kilometara. Razlika između te dve brojke nije statistička nijansa, već pokazatelj koliko se zvanična Moskva udaljila od onoga što se zaista dešava na bojištu.
Načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov, s druge strane, optužio je Kijev da ubeđuje zapadne partnere u uspehe kojih nema, prebacujući tako teret dokazivanja na Ukrajinu iako sami ruski ciljevi ostaju daleko od ostvarenih. Ovakva zamena teza obično se javlja onda kada vojni plan zapinje, a politička cena tog zastoja mora nekako da se objasni kod kuće.
Cena je, sudeći po ukrajinskim procenama, izuzetno visoka. Prema podacima ukrajinske vojske, Rusija je samo u junu imala oko 39.490 gubitaka, što nadmašuje njen mesečni kapacitet regrutacije. Kada broj izgubljenih vojnika premaši broj novopridošlih, vojska ulazi u zonu iscrpljivanja iz koje se teško izlazi bez novog talasa mobilizacije.
Šta preimenovanje rata znači za ostatak Evrope
Upravo tu se retorika i realnost spajaju. Kremlj navodno priprema delimičnu mobilizaciju, ali tek posle parlamentarnih izbora zakazanih za 18. do 20. septembra, kako bi izbegao politički udar pred glasanje. Ako se rat unapred proglasi sukobom sa NATO-om, dodatno pozivanje ljudi pod oružje lakše se pravda kao odbrana zemlje, a ne kao produžetak operacije koja je trebalo da bude kratka.
Da je ljudska cena sukoba i dalje svakodnevna, pokazao je najnoviji napad na ukrajinsku prestonicu. U nedelju su ruski projektili i dronovi u Kijevu ubili najmanje 11 ljudi i teško oštetili stambene zgrade, čime se udari na civilne mete nastavljaju uporedo sa diplomatskim porukama iz Moskve.
Za evropske kancelarije, uključujući i one koje prate srpsku spoljnu politiku, ovakav zaokret otvara neprijatno pitanje. Ako Moskva zvanično tretira rat kao sukob sa NATO-om, svaka nova isporuka oružja Ukrajini u njenoj interpretaciji postaje čin ratne strane, a prostor za diplomatski kanal se sužava upravo u trenutku kada je najpotrebniji.
Postavlja se pitanje koje se ne tiče samo Kijeva i Moskve: da li je nova ratna retorika Kremlja priprema za eskalaciju ili pokušaj da se poraz na terenu prikrije rečima, i kako bi Srbija trebalo da se postavi ako se linija između Istoka i Zapada dodatno zaoštri?
