Amerika udarila Iran posle napada na tankere u Hormuzu

Za Srbiju, koja svaki litar dizela i sirovu naftu za rafineriju u Pančevu plaća po ceni koju diktira svetsko tržište, vest da su američke snage sinoć zasule jug Irana projektilima nije udaljena geopolitička drama nego pitanje računa na sledećoj pumpi. Ormuski moreuz je uska morska vrata kroz koja prolazi otprilike petina svetske nafte, i svaki plamen na tankeru u tom koridoru za nekoliko sati stigne do berzi u Londonu i Njujorku, a odatle, sa zakašnjenjem od par nedelja, do bilo koje benzinske stanice u Beogradu ili Nišu.

Američka Centralna komanda, Sentkom, saopštila je da su njene snage izvele niz snažnih udara na Iran kako bi, kako navode, nametnule visoku cenu za gađanje komercijalnih brodova sa civilnim posadama u međunarodnim plovnim putevima. Odmazda je usledila posle napada na tri broda u toku dvadeset četiri sata, u trenutku kada je istekao kratkotrajni sporazum o prekidu napada u moreuzu.

Trinaest eksplozija na jugu Irana

Iranska državna televizija IRIB javila je o trinaest eksplozija na jugu zemlje, a detonacije su se čule u lučkom gradu Bandar Abasu, u mestu Sirik i na ostrvu Kešm, na samom ulazu u moreuz. Napadi su se odigrali usred višednevne sahrane bivšeg vrhovnog vođe Alija Hamneija, što dodatno zaoštrava atmosferu u Teheranu, gde tvrda struja traži oštar odgovor.

Sam povod za američku akciju bio je niz pogodaka na moru. Katarski tanker za tečni prirodni gas Al Rekajat pogođen je projektilom i zapaljen, saudijski supertanker Vedjan oštećen je iranskom raketom, a treći brod pogodio je dron. Uprkos razmerama štete i prizoru zapaljenog tankera koji je obišao svet, nije bilo poginulih. Katar je napad na Al Rekajat nazvao neprihvatljivim udarom na međunarodnu plovidbu i globalnu energetsku bezbednost.

Diplomatski kanal, koji je poslednjih meseci držao region iznad ambisa, sada visi o koncu. Indirektni pregovori u Dohi prošle nedelje završeni su bez pomaka, a krhko junsko primirje puca po šavovima. Nekoliko sati posle napada na tankere, Vašington je ukinuo izuzeće koje je Iranu dozvoljavalo prodaju nafte i ponovo uveo sankcioni režim, potez koji je Teheran odmah okarakterisao kao kršenje memoranduma o razumevanju.

Zašto je Ormuski moreuz i dalje detonator svetske privrede?

Odgovor leži u geografiji koju nijedan sporazum ne može da promeni. Kroz taj tesnac, mestimično širok tek nekoliko desetina kilometara, svakog dana prođu milioni barela nafte namenjene Aziji i Evropi. Iran kontroliše severnu obalu i ume da ga pretvori u polugu pritiska svaki put kada oseti da je sankcijama sateran u ćošak. Zato tržišta reaguju na svaku vest iz moreuza brže nego na bilo koju izjavu iz Brisela ili Vašingtona.

Za evropsku perspektivu, a time i za Srbiju kao zemlju kandidata koja usklađuje energetsku politiku sa Unijom, opasnost nije samo skok cene barela. Produženi sukob preti da poremeti lance snabdevanja, ojača inflaciju koja je tek počela da popušta i vrati na dnevni red pitanje odakle Balkan uvozi gas i naftu. Transatlantska veza i evropski diplomatski napori ovog puta deluju kao posmatrači, dok se glavna partija igra između Vašingtona i Teherana.

Ono što se sinoć desilo u moreuzu nije izolovani incident nego mogući okidač šireg rata koji bi ceo region, i svetsku privredu sa njim, vratio nekoliko koraka unazad. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li će Teheran odgovoriti novim udarom na brodove ili će prihvatiti da za sto u Dohi ipak vredi sesti. A vi, verujete li da postoji cena nafte koja bi Vašington i Teheran naterala da se povuku sa ivice?