Bejrut optužio Izrael za rušenja na jugu Libana

Izraelski ministar odbrane Jisrael Kac obišao je u sredu, 12. avgusta, jug Libana i pred kamerama rekao da izraelska vojska tamo uništava podzemnu infrastrukturu i da ruši sve kuće, a nekoliko sati kasnije libanski premijer Navaf Salam je saopštenjem odgovorio da je reč o teškom kršenju međunarodnog humanitarnog prava. Kac je istom prilikom poručio da se izraelske trupe neće povlačiti iz zona koje drže u Libanu, Siriji i Gazi, iako je okvirni sporazum o postepenom povlačenju iz Libana postignut krajem juna u Vašingtonu.

Libanska vojska navela je šta je toga dana odletelo u vazduh u selu Zavtar el Šarkija, koje se naslanja na jednu od takozvanih pilot zona iz sporazuma:

• zgrada opštine
• javna škola
• zdravstvena ambulanta
• dečje obdanište
• više porodičnih kuća

Državna novinska agencija NNA izvestila je da su izraelske trupe detonacije izvele i u drugim selima na jugu. Poslednjih nedelja pominju se Zavtar el Garbija, Mansuri, Madžal Zun i Burdž el Šemali.

Šta je tačno rekao libanski premijer

Salam je u saopštenju izneo formulaciju koju libanska vlada do sada nije koristila ovako izričito:

Napadi, upadi, rušenja i sistematsko uništavanje kuća, infrastrukture, državnih zgrada i bogomolja predstavljaju teško kršenje principa i pravila međunarodnog prava i međunarodnog humanitarnog prava.

Premijer je u istom saopštenju odbacio izraelsko obrazloženje da su porušena naselja vojni objekti.

Tvrdnja da su čitava sela i gradovi ‘vojni objekti’ ne izdržava nikakvu logiku i ne može se koristiti kao izgovor za njihovo uništavanje, raseljavanje njihovih stanovnika i sprečavanje njihovog povratka.

Reč je o dvema različitim pravnim kvalifikacijama u jednom dokumentu: prva se odnosi na način vođenja operacija, druga na status meta. Obe idu u dosije koji Bejrut nosi za sto u Rimu.

Šta predviđa okvirni sporazum iz Vašingtona?

Okvir postignut krajem juna predviđa postepeno povlačenje izraelske vojske sa libanske teritorije i razmeštanje libanske vojske na mesta koja Izrael napusti, s tim da se počinje od ograničenih pilot zona, a zauzvrat se traži razoružanje Hezbolaha. Hezbolah, koji nije strana u pregovorima, saopštio je da će se povući južno od reke Litani, ali da severno od nje neće predati oružje.

Do sada je održano sedam rundi razgovora uz posredovanje Sjedinjenih Država, četiri u Vašingtonu i tri u Rimu. Rok za potpuno povlačenje nije zapisan ni u jednom od tih dokumenata.

Od 2. marta do danas

Liban je u rat ušao 2. marta, kada je Hezbolah počeo napade na sever Izraela, posle čega su usledili teški vazdušni udari i kopneni prodor. Primirje posredovanjem Vašingtona stupilo je na snagu 17. aprila, ali su napadi i rušenja nastavljeni, a izraelske snage i dalje drže desetine sela na jugu zemlje.

Prema podacima libanskih vlasti, od marta je poginulo više od 4.300 ljudi, a raseljeno je preko milion stanovnika, otprilike petina stanovništva Libana. Te brojke su nastavile da rastu i tokom leta, dakle i posle datuma kada je primirje formalno počelo da važi.

Poslednja eskalacija počela je 5. avgusta, kada je Izrael udario grad Mansuri optuživši Hezbolah da je prekršio primirje napadom u kojem su kod Madžal Zuna poginula dva izraelska vojnika. Izraelska vojska tada je stanovnicima Mansurija naredila evakuaciju, prvi put posle više nedelja. U zasebnom udaru poginula je jedna osoba, a 11 je povređeno, dok je dan kasnije pogođena kuća u Burdž el Šemaliju. Hezbolah nije preuzeo odgovornost za napad u kojem su ubijeni izraelski vojnici i o tome se javno nije oglašavao.

Vašington ponavlja formulaciju, ne pominje rok

Stejt department je na pitanje novinara odgovorio uzdržano.

Očekujemo da sve strane postupaju u skladu sa Okvirom koji su prihvatile.

Zvaničnik američke administracije dodao je da je Izrael jasno saopštio da nema teritorijalne pretenzije prema Libanu. U Kongresu su, u međuvremenu, dvojica senatora predložila paket bezbednosne pomoći Libanu vredan 1,2 milijarde dolara kroz pet godina, uz uslov da deo sredstava zavisi od napretka u uspostavljanju državnog monopola na oružje i u razoružanju Hezbolaha.

Istog dana kada je Kac obišao jug, komandant libanske vojske Rodolf Hajkal primio je američkog generala Džozefa Klirfilda, koji vodi koordinacionu grupu za sprovođenje junskog sporazuma. Libanska vojska saopštila je da su razgovarali o bezbednosnim aranžmanima na jugu i o teškoćama u izvršavanju zadataka, pre svega zbog napada, buldožiranja i rušenja. Klirfilda je primio i predsednik Džozef Aun.

Osma runda pregovora zakazana je za Rim, sledećeg meseca. Tačan datum nije objavljen.