CIK u Sarajevu: otisak prsta sa izbora u BiH se briše

Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine usvojila je u četvrtak pravilnik kojim se uređuje šta se dešava sa otiskom prsta birača od trenutka kada ga uređaj očita do trenutka kada nestane iz sistema, a odluka se tiče i glasača u Republici Srpskoj, koji na istim izborima biraju predsednika entiteta i Narodnu skupštinu, pa se izborni dan u susedstvu u Beogradu prati bliže nego bilo koji drugi u regionu.

Reč je o Pravilniku o sigurnom elektronskom prenosu i obradi podataka i korišćenju sistema biometrijske verifikacije identiteta birača u izbornom procesu BiH, koji je usvojen na 49. sednici, održanoj 13. avgusta. Predlog je pripremio Sektor za pravne poslove Centralne izborne komisije, a za usvajanje su glasali svi prisutni članovi.

Dokument određuje ko sme da dodirne podatke birača i pod kojim uslovima, između Centralne izborne komisije, Agencije za identifikaciona dokumenta, evidenciju i razmenu podataka BiH (IDDEEA), izbornih komisija i biračkih odbora. Šef Sektora za pravne poslove Mišo Krstović predstavio je predlog na sednici.

“Uređeni su načini i uslovi obrade i sigurnog elektronskog prenosa podataka između CIK-a, Agencije za identifikacijska dokumenta, evidenciju i razmjenu podataka Bosne i Hercegovine (IDDEEA), izbornih komisija i biračkih odbora.”

Primedbe i sugestije Agencije za zaštitu ličnih podataka ušle su u konačan tekst pravilnika.

Šta se dešava sa otiskom prsta posle glasanja?

Ništa od onoga što se u javnosti podrazumeva pod otiskom prsta ne ostaje zapisano. Uređaj pri očitavanju ne pravi sliku papilarnih linija, nego privremeni kriptovani biometrijski šablon, koji se posle izbornog postupka automatski briše. Članica Centralne izborne komisije Irena Hadžiabdić objasnila je to na sednici.

“Sistem kod očitavanja otiska prsta ne generiše fizički otisak prsta, nego privremeni biometrijski kriptovani šablon, koji i kada bi neko sa strane došao do njega, ne može da se pretvori u otisak prsta”

Hadžiabdić je dodala i koliko dugo podatak uopšte postoji.

“A cijeli postupak se koristi isključivo za provođenje izbora i to u vrlo kratkom periodu, jer nakon završetka ovog postupka privremeni biometrijski šablon, kako ga nazivamo u ovom aktu, se automatski briše i ne može se koristiti u druge svrhe”

Član Centralne izborne komisije Željko Bakalar govorio je o putu podatka, od baze IDDEEA-e do uređaja na biračkom mestu i nazad, jer se tu, a ne na samom čitaču, otvara najveći deo rizika.

“Važno je da se zaštite podaci i kad su na uređaju i sama procedura prijenosa podataka od IDDEEA-e na uređaj i u transportu.”

Bakalar je usvajanje pravilnika opisao kao ispunjenje obaveze koju Centralna izborna komisija ima kao kontrolor podataka.

“Donošenjem ovog akta smatramo da smo uradili ono što je naša obaveza kao kontrolora”

Prvi izborni dan sa elektronskom identifikacijom

Pravilnik dolazi manje od dva meseca pred glasanje. Opšti izbori u Bosni i Hercegovini zakazani su za nedelju, 4. oktobar 2026, i na njima se prvi put primenjuju elektronska identifikacija birača i skeneri glasačkih listića.

Bira se:

• Predsedništvo Bosne i Hercegovine
• Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH
• Predstavnički dom Parlamenta Federacije BiH
• Narodna skupština Republike Srpske
• predsednik i potpredsednici Republike Srpske
• kantonalne skupštine

Za biračko telo koje glasa i za entitetske i za državne organe, pravilnik usvojen 13. avgusta je prvi dokument koji na jednom mestu opisuje šta uređaj radi sa otiskom prsta i dokle taj podatak živi. Sledeći test je sam 4. oktobar, kada će se videti kako oprema radi na više hiljada biračkih mesta istovremeno.