Izbori u Bosni i Hercegovini prvi put uz skenere i otisak
Centralna izborna komisija uvela je elektronsko očitavanje dokumenata, otisak kažiprsta i skenere za listiće, a iz Republike Srpske stižu prve optužbe da nova tehnologija pogoduje opoziciji.
Opšti izbori u Bosni i Hercegovini zakazani su za 4. oktobar 2026. godine i biće prvi na kojima glasove ne prebrojavaju članovi biračkih odbora, nego mašine. Za Beograd to nije udaljena tehnička vest, jer se tog dana biraju i državni i entitetski organi, dakle sagovornici Srbije u susedstvu za naredni mandat, a stranka koja vodi Republiku Srpsku već sada, pre zvaničnog početka kampanje, osporava način na koji će glasovi biti izbrojani.
Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine objavila je snimak u kojem korak po korak objašnjava novi postupak, od dolaska na biračko mesto do predaje listića. Prva promena čeka birača na ulazu. Identifikacija se radi ličnom kartom, vozačkom dozvolom ili pasošem Bosne i Hercegovine, a podaci se očitavaju elektronski. Zatim sledi biometrijska provera, u kojoj birač stavlja kažiprst desne ruke na senzor uređaja.
Druga promena je u kabini za glasanje. Znak iks više ne prolazi. Kružić ispred naziva političkog subjekta ili imena kandidata mora biti potpuno ispunjen, jer uređaj čita popunjenu površinu, a ne potez rukom.
Kako izgleda listić za parlament?
Na listićima za parlamente i skupštine sa leve strane stoje nazivi političkih subjekata, a sa desne kolone sa rednim brojevima kandidata. Birač ima pravo da popuni kružić ispred samo jednog političkog subjekta i da glas da najviše za troje kandidata sa te iste liste. Na listićima sa imenima pojedinačnih kandidata popunjava se kružić ispred imena samo jednog kandidata.
Imena kandidata neće biti odštampana na samom listiću za parlament. Ona stoje na kandidatskim listama koje birački odbor deli uz zaštitnu fasciklu i poseban flomaster, a lista se posle glasanja vraća odboru.
Popunjen listić se ne presavija. Stavlja se ravno u zaštitnu fasciklu, pa se u skener ubacuje jedan po jedan, licem okrenutim nadole. Uređaj prepoznaje ispunjene kružiće i glasove broji elektronski, čime ručno prebrojavanje prestaje da bude osnovni izvor rezultata na biračkom mestu.
Špirić: sumnja da skener bira pobednika
Nikola Špirić, zamenik predsedavajućeg Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, tvrdi da izborna komisija uoči kampanje uvodi potpunu zabunu. On smatra da komplikovan način glasanja i izmene koje naziva upitnim sa stanovišta zakonitosti unose sumnju da se preko skenera pogoduje onima koji nikada ne pobeđuju na izborima, i poziva se na program koji njegova stranka, kako kaže, dvadeset godina sprovodi u interesu Republike Srpske.
Tehnologija nova, opozicija stara
Rekao je to u izjavi za agenciju Srna. Špirić očekuje da će uvođenje nove opreme dodatno zakomplikovati stanje posle izborne noći.
Sličan ton stiže i od Milorada Dodika, lidera Saveza nezavisnih socijaldemokrata, koji tvrdi da će sistem doživeti kolaps na sam dan izbora. Dodik navodi da su u drugim zemljama u središtu izbora birači i političke stranke, a da je u Bosni i Hercegovini najvažniji činilac postao skener, te da će listić sa brojevima umesto imena ličiti na loto tiket.
Glasački listići nisu dizajnirani da olakšaju biraču, već da budu prihvatljivi skeneru
Uz to je postavio i niz tehničkih pitanja izbornoj komisiji: koliko traje glasanje jednog birača, koliko traje obrada podataka kada veliki broj biračkih mesta šalje upite istovremeno, koliko je stabilna internet veza i kolikim se kapacitetom podaci prenose. Zaključio je da Republika Srpska treba da aktivira sopstvenu izbornu komisiju u slučaju zastoja procesa.
Od otiska prsta do optužbe za nameštanje
Rasprava o novoj opremi u Bosni i Hercegovini do sada je išla uglavnom linijom zaštite podataka. Iz izborne komisije je ranije saopšteno da se otisak prsta uzet na biračkom mestu briše nakon izbora, o čemu smo pisali kada je to objašnjenje stiglo iz Sarajeva. Ono što se menja danas jeste priroda spora: prvi put se iz Republike Srpske otvoreno tvrdi da tehnologija nije neutralna i da je izabrana tako da odgovara jednoj strani.
Time skener ulazi u kampanju kao politička tema, a ne kao administrativno pitanje. Kandidatske liste, koje se predaju izbornoj komisiji, i sam početak kampanje tek slede, pa se prve pritužbe na postupak glasanja pojavljuju pre nego što je iko izašao pred birače. Naredna provera tvrdnji obe strane ima tačan datum, 4. oktobar, kada će se videti koliko dugo zaista traje glasanje jednog birača i koliko brzo uređaji šalju rezultate.
