Kušner sa Hamasom, Netanjahu odbio mapu puta za Gazu

Američki pregovarač za Bliski istok Džared Kušner sedeo je u nedelju u Egiptu preko puta Halila el Haje, čoveka koji vodi Hamas, i razgovor je trajao više od dva sata. Tema je bila američka mapa puta za Gazu od 15 tačaka, dokument koji je izraelski premijer Benjamin Netanjahu prošle nedelje javno odbio. U ponedeljak Kušner putuje u Izrael, na sastanak sa tim istim premijerom.

Susret potvrđuju jedan regionalni zvaničnik i jedan zvaničnik Hamasa, obojica pod uslovom anonimnosti jer nisu ovlašćeni da govore za medije. Kušner nije bio sam: sa njim su bili bivši britanski premijer Toni Bler i Nikolaj Mladenov, direktor Odbora za mir, tela koje nadgleda primirje. Za stolom su bili i predstavnici Egipta, Katara i Turske, tri zemlje posrednika. Ranije istog dana Kušner je primljen kod egipatskog predsednika Abdela Fataha el Sisija, a razgovor je vođen o sprovođenju primirja.

Direktan kontakt američkog izaslanika sa vrhom Hamasa je redak potez. Prošle godine je sastanak Kušnera i izaslanika Stiva Vitkofa sa liderima Hamasa u Egiptu pomogao da se primirje uopšte sklopi. Od tada pa do sada, pregovori su stajali na jednoj tački: razoružanju.

Šta stoji u mapi puta od 15 tačaka

Plan koji je izradio Odbor za mir, telo koje je oformio predsednik Donald Tramp, pokušava da nizu opštih obećanja da proverljiv redosled. Ključne stavke su:

• Hamas postepeno predaje oružje palestinskom tehnokratskom odboru, a ne izraelskim snagama
• izraelske snage prekidaju napade i počinju povlačenje, uporedo sa razoružanjem
• sve nadležnosti u upravljanju prelaze na Nacionalni komitet za upravu Gazom
• Hamas se isključuje iz svake buduće vlasti u pojasu
• u Gazu se razmeštaju međunarodne stabilizacione snage koje bi razdvojile izraelsku vojsku od područja pod upravom odbora

Tehnokratski odbor kome bi oružje trebalo da bude predato u Gazu još nije ni ušao. Hamas je, sa svoje strane, predaju najtežeg naoružanja vezao za stvaranje palestinske države, što aktuelna izraelska vlada odbacuje.

Izvor upoznat sa tokom nedeljnog sastanka, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, prenosi da je američka strana postavila uslov bez ograde.

Ne sme biti nikakve dvosmislenosti: Hamas mora da se odrekne vlasti i celokupnog oružja i vojne infrastrukture.

Predstavnici Hamasa su na sastanku ponovili obavezu razoružanja i demilitarizacije Gaze, a posle njega su saopštenjem pozvali posrednike i Odbor za mir da primoraju Izrael da mapu puta prihvati. Zvaničnik Hamasa navodi i da grupa čeka da posrednici pokrenu period pregovora od 14 dana, u kome bi se dogovorio raspored primene. Taj rok, međutim, ne može da počne dok sve strane ne odobre dokument.

Zašto Netanjahu odbija plan?

Izraelski premijer je prošle nedelje odbio mapu puta od 15 tačaka, u retkom javnom raskoraku sa Vašingtonom, najbližim saveznikom Izraela. Njegov argument je redosled: prvo potpuno razoružanje, pa tek onda povlačenje.

Izrael se neće povući ni sa jedne pozicije u Gazi dok Hamas ne bude potpuno razoružan.

Ta rečenica praktično zaustavlja i sve ostalo iz paketa, od obnove pojasa do dolaska međunarodnih snaga. Na terenu je odnos snaga sledeći: izraelska vojska danas drži oko 60 odsto teritorije Gaze, u kojoj živi oko 2 miliona ljudi. El Haja je tražio da Izrael obustavi napade i povuče se na takozvanu žutu liniju pre nego što primena uopšte počne, ali ta linija nikada nije precizno povučena, a izraelske snage su odavno prešle preko nje.

Netanjahua 27. oktobra čekaju teški izbori, sa koalicijom u kojoj sede ministri tvrde linije prema Gazi, pa nije izvesno da li će pre tog datuma povući bilo kakav odlučan potez oko primirja. Njegov Likud je u nedelju odgovorio i na kritike arapskih prestonica tvrdnjom da arapske države žele da obore premijera kako bi centristički izazivač Gadi Ajzenkot i lider levog centra Jair Golan pristali na njihove zahteve.

Osam zemalja traži konkretne mere od Vašingtona

Odbijanje plana pokrenulo je zajedničko saopštenje ministara spoljnih poslova osam zemalja, među kojima su Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Jordan, Pakistan i Indonezija, uz zemlje posrednike u primirju.

Izrael sada snosi odgovornost za opstruisanje napora da se u Gazu vrati mir.

U istom dokumentu je zatraženo da Odbor za mir i Sjedinjene Države preduzmu hitne i konkretne mere kako nijedna strana ne bi mogla da opstruiše primenu plana. Bela kuća je pitanja o Kušnerovim sastancima uputila Odboru za mir, koji se nije odmah oglasio, a nije se oglasio ni Institut Tonija Blera.

Primirje je na snazi od oktobra 2025. i njime su okončane velike vojne operacije, ali pucnjava nije prestala. Od stupanja na snagu do danas u Gazi je ubijeno više od 1.200 ljudi, prema podacima palestinskog Ministarstva zdravlja, koje vodi Hamas. Rat je počeo napadom Hamasa na jug Izraela 7. oktobra 2023, a godišnjica tog napada pada u istu jesen kada i izraelski izbori.

U ponedeljak, dakle, Kušner, Bler i Mladenov ulaze u Netanjahuov kabinet sa dokumentom koji je domaćin već odbio, i sa svežim uveravanjem druge strane da je spremna da preda oružje. Ako iz tog sastanka izađe pristanak Izraela, počinje odbrojavanje od 14 dana za raspored primene. Ako ne izađe, mapa puta ostaje papir, a linija podele u Gazi ostaje tamo gde je izraelska vojska sada.