Vašington stao iza Mekanskog sporazuma tri sile

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp javno je u nedelju stao iza Mekanskog sporazuma o zajedničkoj odbrani, saveza koji su 7. avgusta 2026. u svetom gradu Meki potpisale Turska, Saudijska Arabija i Pakistan, i time je Bela kuća prvi put dala podršku vojnom aranžmanu koji na jedno mesto stavlja drugu po veličini vojsku u NATO, najvećeg svetskog izvoznika nafte i jedini nuklearni arsenal u muslimanskom svetu. Za Beograd to nije udaljena vest: jedna potpisnica je Turska, članica NATO i aktivan politički igrač na Balkanu, druga je Saudijska Arabija, zemlja o čijem izvozu zavisi tržište nafte sa kojeg se snabdeva i Evropa, a treća je Pakistan, jedina muslimanska država sa nuklearnim naoružanjem.

Podrška je stigla devet dana posle samog potpisivanja, kroz objavu na mreži Truth Social.

Veoma sam srećan što vidim da su Saudijska Arabija, Turska i Pakistan nedavno, i konačno, potpisali Mekanski sporazum o zajedničkoj odbrani. To pokazuje kako se Bliski istok ujedinjuje i kako će zemlje konačno moći da se brane na smisleniji način.

Tramp je u istoj objavi, verzalom, dodao: „Ovo je velik, smeo i važan prvi korak, vau!”

Šta piše u Mekanskom sporazumu?

Dokument su u Meki potpisali turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, saudijski prestolonaslednik i premijer Mohamed bin Salman i pakistanski premijer Šehbaz Šarif. Njegova centralna odredba je klasična odbrambena klauzula: oružani napad na bilo koju od tri zemlje smatra se napadom na sve tri.

Pakistansko ministarstvo spoljnih poslova opisalo je aranžman kao jačanje kolektivnog odvraćanja. Šef pakistanske diplomatije Ishak Dar ponovio je da savez nije uperen ni protiv koga.

Sporazum je isključivo odbrambene prirode.

Dar je dodao i da je sporazum otvoren za druge zemlje koje prihvate njegova načela, što znači da tri prestonice ne isključuju proširenje kruga potpisnika.

Uz odbrambenu klauzulu ide i obaveza koja je ovde možda i važnija od nje: tri zemlje su se obavezale da zajednički rade na rešavanju sukoba Sjedinjenih Država i Irana. Savez tako istovremeno nastaje kao štit i kao ponuda posredovanja.

Zašto tri zemlje, i zašto sada

Potpisivanju je prethodilo skoro godinu dana pregovora, pa Mekanski sporazum nije reakcija na jedan događaj nego ishod dugog procesa koji je ubrzan zaoštravanjem odnosa Vašingtona i Teherana. Sporazum je potpisan usred tog zaoštravanja, u trenutku kada nasilje iz iranskog sukoba stiže i do zemalja koje u njemu nisu strana.

Podela uloga u savezu je vidljiva iz samog sastava:

• Turska donosi drugu po veličini vojsku u NATO i svoju odbrambenu industriju
• Saudijska Arabija donosi finansijsku snagu i položaj najvećeg svetskog izvoznika nafte
• Pakistan donosi jedini nuklearni arsenal u muslimanskom svetu i ratno iskustvo

Ta kombinacija je razlog zbog kog se objava iz Bele kuće ne čita kao rutinska čestitka. Vašington je pozdravio bezbednosni aranžman koji je nastao mimo njega, između tri partnera od kojih se dva, Rijad i Islamabad, decenijama oslanjaju na američko naoružanje i američke garancije.

Šta savez znači za Evropu i za nas

Za evropske kancelarije, Mekanski sporazum je pomak u bezbednosnoj arhitekturi regiona iz kog stiže deo evropskih energenata i najveći deo migracionih pritisaka. Turska je pritom istovremeno članica NATO i potpisnica odbrambenog saveza van NATO okvira, pa je Ankara od nedelje formalno vezana odbrambenom klauzulom prema dve zemlje koje u Alijansi nisu.

Za Srbiju je najkonkretniji deo priče cena i sigurnost snabdevanja: svako smirivanje sukoba Sjedinjenih Država i Irana, na kome se tri potpisnice sada obavezuju da rade, u domaćim uslovima se meri pre svega na pumpi i u računima.

Iz Teherana zvaničnog odgovora na sam sporazum nije bilo. Sledeći pokazatelj biće da li se odazove neka od zemalja kojima je Dar ostavio vrata otvorena, i da li američka podrška ostane na objavi ili dobije oblik konkretne saradnje sa savezom koji Vašington nije sklopio.