Zemljotres u Kolumbiji, nedelju dana posle: 287 poginulih
Nedelju dana posle zemljotresa u Kolumbiji zvanični bilans je 287 poginulih i 194 nestala. Kada smo 11. avgusta pisali o katastrofi, cifra je bila 164 poginula.
Kada smo o zemljotresu u Kolumbiji pisali 11. avgusta, zvanična cifra je bila 164 poginula, a u Kaliju je bio uveden policijski čas. Sedam dana kasnije bilans je skoro dvostruko teži: prema izveštaju kolumbijskih vlasti od 17. avgusta, u potresu magnitude 7,4 poginulo je 287 ljudi, povređeno je 4.147, a 194 osobe se i dalje vode kao nestale.
Potres je zemlju pogodio u ponedeljak 10. avgusta u 7.34 ujutru po lokalnom vremenu. Epicentar je bio kod mesta San Hose del Palmar, u departmanu Čoko, na dubini od 103 kilometra. Trajao je između 90 sekundi i dva minuta i osetio se u zapadnoj i centralnoj Kolumbiji, ali i u delovima Ekvadora i Paname. Kolumbijska geološka služba ga je zavela kao potres najveće izmerene magnitude u istoriji te zemlje, a njen direktor Hulio Fijero Morales ga je opisao rečima da je to „zemljotres koji se najjače osetio u poslednjoj deceniji u Kolumbiji”.
Zašto se brojke iz dva zvanična izvora razlikuju
Nedeljni bilans nije jedinstven, i to je podatak sam po sebi. Institut za sudsku medicinu saopštio je da je primio 298 tela iz departmana Čoko, Kaldas, Risaralda i Valje del Kauka, da je od tog broja 288 žrtava identifikovano, među njima 21 maloletnik, i da su porodicama predata 283 tela. Preuzimanje se, kada je reč o telima iz Kalija, obavlja u osnovnoj forenzičkoj jedinici u Palmiri, uz koordinaciju sa Državnim tužilaštvom.
Razmimoilaženje je najveće kod nestalih. Institut za sudsku medicinu vodi 423 prijave o nestalim osobama, dok Nacionalna jedinica za upravljanje rizikom od katastrofa u istom trenutku broji 143. Zvanični nedeljni izveštaj, opet, govori o 194 nestala. Vlasti navode da se razlika održava dok se ukrštaju spiskovi i obrađuju prijave koje stižu iz najteže pogođenih područja, gde je veza danima bila prekinuta.
Slično važi i za obim štete. Nacionalna jedinica za upravljanje rizikom procenjuje da je pogođeno 185.016 ljudi, odnosno 120.238 porodica, u 450 opština u 15 departmana, uz objašnjenje da je poslednji skok posledica novih izveštaja lokalnih vlasti, pre svega gradske uprave Perejre. Kolumbijski mediji koji su radili sopstveni presek na isti datum navode nešto veće brojke, 185.996 pogođenih i 472 opštine.
Perejra i Kali nose najteži deo bilansa
Perejra, glavni grad Risaralde, ima najteži pojedinačni bilans: 96 poginulih, 260 nestalih, 260 spasenih i 66 potpuno srušenih objekata. U toj gradskoj sredini je nastao i prvi snimak koji je obišao mreže, ceo blok srušenih kuća u centru i gust oblak prašine nad gradom. Na aerodromu Matekanja deo krova je popustio nad putnicima, pa je saobraćaj obustavljen, a preventivno su zatvorene i piste u Manizalesu, Kibdou, Armeniji, Palmiri i Buenaventuri.
U Kaliju, gradu sa dva miliona stanovnika, konačni presek je 110 poginulih, 115 nestalih, 88 spasenih i 46 potpuno srušenih zgrada, uglavnom u komunama 17 i 19 na jugu grada. Gradonačelnik Alehandro Eder je tog jutra na svom nalogu na mreži X napisao: „Za sada imamo najmanje 20 srušenih objekata u Kaliju, sa ljudima koji su ostali zarobljeni.” Zatražio je pojačanja iz Bogote i Medeljina, a prvi dobrovoljni spasioci stigli su pre zvaničnih službi i ruševine raščišćavali rukama.
U Manizalesu je pao jedan od tornjeva katedrale, isti onaj koji se srušio i u zemljotresu 1962. godine i bio obnovljen krajem osamdesetih. Kibdo, grad najbliži epicentru, poslednji je stigao na ekrane jer su snimci odatle danima kasnili. Sam epicentar, San Hose del Palmar, ostao je bez veze sa svetom nekoliko sati, a mesto je polusrušeno iako nije zabeležena nijedna smrtna žrtva. Opština El Kairo u Valje del Kauki uništena je devedeset odsto, uprkos tome što je većina kuća imala jedan ili dva sprata.
Šteta koja se meri u desetinama hiljada objekata
Zvanični presek navodi 127.557 oštećenih stambenih jedinica i 26.945 uništenih, uz 66 potpuno srušenih zgrada. Oštećeno je i 285 zdravstvenih ustanova, 2.838 obrazovnih i 3.782 objekta zajednice. Nezavisni presek kolumbijskih medija na isti datum daje veće brojeve za deo tih kategorija, 197 potpuno srušenih zgrada, 304 zdravstvene ustanove i preko 3.200 škola, uz 410 oštećenih puteva, 95 vodovoda i 48 drumskih mostova. Spasene su i 510 životinja, dok ih je 822 stradalo ili je povređeno.
Tlo se u međuvremenu nije smirilo. Geološka služba je do 17. avgusta zabeležila 325 naknadnih potresa, od kojih je 21 prešao magnitudu 3,0, a dva magnitudu 4,0. Pretnja od cunamija na pacifičkoj obali odbačena je još prvog dana.
Nedelju dana posle zemljotresa u Kolumbiji, potraga za preživelima traje uporedo sa dopremanjem domaće i međunarodne pomoći u sabirne centre. Sledeći korak je obnova, a rok za nju u ovom trenutku nije zadat.
