Moskva smenila Klepača posle govora o ratu iscrpljivanja

Andrej Klepač više nije glavni ekonomista ruske državne razvojne banke VEB, funkcije koju je držao dvanaest godina, a smena je objavljena samo dva dana pošto su izvodi iz njegovog govora o ceni rata u Ukrajini dospeli u javnost. Za Srbiju, koja se snabdeva ruskim gasom i koja se nije pridružila evropskim restriktivnim merama prema Moskvi, ovo nije kadrovska vest iz jedne banke: stanje ruske ratne privrede određuje koliko dugo Kremlj može da vodi rat i koliko snažno će Brisel u jesen zategnuti sankcioni režim.

Državna agencija TASS potvrdila je u nedelju, 16. avgusta, da Klepač „više ne obavlja funkciju glavnog ekonomiste VEB-a”, bez ijedne reči o razlogu odlaska. Ista agencija je dodala da je novi kandidat već izabran i da će uskoro biti imenovan.

Rojters je istog vikenda dobio potvrdu iz same banke, takođe bez obrazloženja, a dva izvora upoznata sa slučajem tvrde da je reč o smeni izazvanoj upravo Klepačevim izlaganjem. Prema toj agenciji, i sam Klepač je potvrdio da je razrešen. Dve verzije se ne kose, ali se razlikuju po tome ko je prvi izvor: TASS govori jezikom obaveštenja o promeni na funkciji, dok Rojters priču vodi kao posledicu govora.

Klepač je na mesto glavnog ekonomiste VEB-a došao 2014. godine, posle deset godina u ruskom Ministarstvu ekonomskog razvoja. Reč je, dakle, o čoveku iz sistema, ne o disidentu iz opozicionih krugova.

Šta je Klepač zapravo rekao?

Govor je održan u maju, na skupu ekonomista i akademika poznatom kao Nikitski klub, i mesecima nije privukao pažnju ruskih medija. Izvode je prošle nedelje objavio nezavisni list Moscow Times, i tek tada je izlaganje postalo tema.

„Zaostajemo. Gubimo i tehnološku i ekonomsku utakmicu u svetu.”

Klepač je precizirao kome se gubi, i tu je otišao dalje od uobičajenog poređenja sa Kinom i Sjedinjenim Državama. Rekao je da Rusija u nekim stvarima zaostaje i za Ukrajinom, čiju otpornost je pripisao finansijskoj podršci Zapada. Iz toga je izveo zaključak koji je najverovatnije i bio prelomna tačka:

„Nećemo pobediti u ovom ratu iscrpljivanja.”

Uz to je dodao da u Moskvi postoji iluzija da će se u Ukrajini sve urušiti, da se to nije dogodilo i da neće, dok ruski troškovi rastu. Rat, podsetio je, već traje duže od Velikog otadžbinskog rata, imena kojim se u Rusiji označava sovjetski rat protiv nacističke Nemačke, a kraju mu se ne nazire ivica.

Klepač je priznao da se ruska privreda pokazala otpornom na zapadne sankcije, ali je naveo tri pritiska koja se sabiraju: ukrajinske udare na energetsku i logističku infrastrukturu, same sankcije i visoke domaće kamatne stope. Zaključio je da se privreda neće urušiti, ali da će zaostatak nastaviti da raste, i predvideo društvenu krizu, i to u trenutku kada je niko naročito ne očekuje.

Brojka koja stoji iza te ocene dolazi iz same ruske centralne banke, koja je u julu navela da privredni rast ove godine može pasti i na nulu. Ukrajinski udari na rafinerije u međuvremenu prave poremećaje u snabdevanju i podižu inflatorni rizik.

Brisel priprema najširi spisak od početka rata

Smena stiže u nedeljama u kojima Evropska unija sprema novo pooštravanje. Visoka predstavnica EU Kaja Kalas najavila je za nemački list Velt najdalekosežnije uvrštavanje na sankcione liste od početka rata i navela da su dosadašnje mere ruskoj ratnoj mašini uskratile više od 1,16 biliona dolara.

Diplomatski izvori u Briselu kažu da bi predlog trebalo da obuhvati oko 1.600 novih ruskih pojedinaca i subjekata, sa težištem na vojnoindustrijskom kompleksu, uz zamrzavanje imovine i zabrane putovanja i transakcija. Spisak se pred vlade članica iznosi početkom septembra, a usvajanje se planira za oktobar.

Postoji i ozbiljan protivargument Klepačevoj prognozi. Izvor iz evropske obaveštajne zajednice ocenio je za Foks njuz da se duboki problemi ruske privrede ne smeju mešati sa trenutnim pritiskom na Vladimira Putina, jer su više cene nafte pomogle Moskvi da pokrije veći deo budžetskog deficita.

„To ne rešava suštinske ekonomske probleme u Rusiji, ali sa budžetske tačke gledišta Putin je zapravo dobro. Nije pod pritiskom.”

Po toj proceni, Kremlj ima vremena za još jedno proleće ili još jednu sezonu rata pre nego što ga ekonomska ograničenja nateraju na teške izbore.

Cena javnog govora u Rusiji vidi se i van banaka. Lav Šlosberg, potpredsednik stranke Jabloko, osuđen je u ponedeljak na jedanaest godina i mesec dana kolonije zbog optužbi za diskreditovanje oružanih snaga i širenje lažnih informacija, javila je Medijazona. On je rat pred sudom nazvao katastrofom za Rusiju i tvrdio da je postupak politički. Nedelju dana ranije Vrhovni sud je Jabloku zabranio učešće na parlamentarnim izborima idućeg meseca.

Za region, računica je jednostavna: ako je Klepač u pravu, pritisak na rusku privredu se u narednim godinama pretvara u političko pitanje u samoj Rusiji. Ako je u pravu evropski obaveštajni izvor, novi briselski spisak iz oktobra biće još jedan sloj mera na privredu koja ih za sada upija. Prvi datum na kalendaru je početak septembra, kada predlog stiže pred vlade članica.