Iran razmatrao udare na baze u Bugarskoj i na Kipru

Iran je razmatrao udare na američke i britanske vojne objekte u jugoistočnoj Evropi ako Vašington nastavi napade na iransku teritoriju, otkrio je 19. avgusta britanski Fajnenšel tajms, pozivajući se na dva izvora bliska iranskom vrhu. Među pominjanim metama su vazduhoplovna baza Bezmer u Bugarskoj i britanska baza RAF Akrotiri na Kipru, dve zemlje članice Evropske unije i NATO pakta u neposrednom susedstvu Balkana. Za Srbiju to znači da bi eventualno širenje sukoba prvi put pomerilo iransko-američki rat sa Bliskog istoka na sam prag regiona u kojem se nalazimo.

Ukratko:

• Fajnenšel tajms javlja da je Teheran razmatrao udare na bazu Bezmer u Bugarskoj i RAF Akrotiri na Kipru
• Bugarska od jula ugostila američke tankere KC-135, Iran uputio diplomatski protest
• Kipar već jednom pogođen dronom u martu, odbranu ostrva pojačala grčka fregata
• General Ali Abdolahi upozorio zalivske saveznike SAD da će biti tretirani kao saučesnici
• UAE optužio Iran za raketni napad 18. avgusta, Teheran je demantovao

Zašto baš Bezmer i Akrotiri

Bugarska je prošlog meseca odobrila da bazu Bezmer koriste američki avioni tankeri KC-135, koji dopunjuju gorivo lovcima uključenim u operacije na Bliskom istoku. Bugarski parlament je dozvolio raspoređivanje do osam tankera i do 250 vojnika u periodu od 24. jula do 1. oktobra, a prva dva aviona sletela su 31. jula. Sofija je saopštila da se sa njene teritorije neće izvoditi nikakva direktna vojna dejstva vezana za sukob. Iranska ambasada je ipak u julu uputila diplomatsku notu bugarskoj vladi, protestujući zbog prisustva američkih tankera na bugarskom tlu.

Kipar je već jednom osetio posledice sukoba. RAF Akrotiri je u martu 2026. pogodio dron tipa Šahed, ispaljen iz Libana, dok su još dva drona ka bazi presretnuta. Zapadni zvaničnici su tada procenili da je reč o iranskoj tehnologiji, ali da je dron lansirao jedan od Teheranovih regionalnih saveznika, ne sama iranska vojska. Kiparske vlasti su napad pripisale Hezbolahu. Kao pojačanje odbrane ostrva, grčka fregata Nikiforos Fokas, opremljena protivdronskim sistemom Kentavros, zamenila je brod Eli posle skoro sto dana dežurstva u kiparskim vodama.

Korpus garde islamske revolucije je već prošlog meseca upozorio Britaniju da bi baze koje podržavaju američke napade mogle postati legitimne mete:

“Svaka baza koja se koristi za napad na iransku teritoriju smatraće se legitimnom metom.”

Jedan od sagovornika bliskih iranskom vrhu otišao je korak dalje i za Fajnenšel tajms najavio da Teheran neće poštovati granice regiona ako Vašington preteruje:

“Ako SAD odu predaleko, Iran će se braniti po svaku cenu, izaći iz regiona i udariti i po Evropi.”

Prema istom izveštaju, iranski vojni planeri su razmatrali i presecanje podmorskih optičkih kablova koji prolaze kroz Ormuski moreuz, potez koji bi poremetio komunikacione veze daleko izvan regiona. Jedan od izvora je rekao da Teheran priprema plan koji bi geografski proširio sukob ukoliko predsednik Donald Tramp izvrši ranije pretnje napadima na iransku infrastrukturu, dok je drugi sagovornik poručio da Iran neće postavljati nikakva ograničenja svom odgovoru.

Koliko je pretnja stvarna

Iran je već pokazao spremnost da gađa mete na velikoj udaljenosti. Prošlog meseca je udar na američku bazu u Jordanu ubio tri američka vojnika, u onome što je opisano kao najprecizniji iranski udar na veliku daljinu do sada. Ranije su rakete ispaljene i ka Dijego Garsiji, zajedničkoj američko-britanskoj bazi u Indijskom okeanu udaljenoj oko 4.000 kilometara, mada nijedna nije pogodila cilj. Britanski institut RUSI ocenjuje da je iranska raketna pretnja Evropi stvarna, ali ograničena: reč je pre svega o balističkim raketama srednjeg dometa, koje bi na tolikoj udaljenosti teško nanele veću štetu.

Dan pošto je Fajnenšel tajms objavio izveštaj, načelnik Generalštaba oružanih snaga Irana general Ali Abdolahi uputio je upozorenje zalivskim državama da će ih Teheran tretirati kao saučesnike ako pomažu američkim vojnim operacijama. Kako prenosi ABC njuz, general je rekao:

“Malo je verovatno da bi toliki broj vojnih aviona, posebno onih za dopunu goriva, bio prisutan u regionalnim bazama bez znanja zemalja domaćina.”

Upozorenje je usledilo dan posle incidenta sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji su 18. avgusta saopštili da su njihovi protivvazdušni sistemi otkrili dve iranske balističke rakete kako padaju u teritorijalne vode zemlje. Iransko Ministarstvo spoljnih poslova je demantovalo da je gađalo UAE, nazvavši optužbe suprotnim principu dobrosusedskih odnosa i štetnim po poverenje u regionu. Američki državni sekretar Marko Rubio je o navodnom napadu razgovarao sa savetnikom za nacionalnu bezbednost UAE.

Šta ovo znači za Balkan

Rat SAD i Izraela protiv Irana traje od 28. februara 2026, a delegacije Vašingtona i Teherana su u junu ušle u pregovore o okončanju sukoba, iako se udari nastavljaju uporedo sa razgovorima. Portal Srpske novine je ranije pisao o tome kako je Vašington odbio produžetak primirja pošto je brod pogođen u Ormuskom moreuzu, epizodi koja je najavila da se ratna linija pomera dalje od kopnenih fronta na Bliskom istoku. Ako se scenario sa Bezmerom i Akrotirijem ostvari, Balkan bi po prvi put od početka rata dobio direktnu vojnu ulogu: bugarski vazdušni prostor i infrastruktura već su deo linije snabdevanja za operacije na Bliskom istoku, a time, prema iranskim procenama koje prenosi Fajnenšel tajms, i potencijalna meta.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči je, uprkos izveštajima o pripremama za širenje sukoba, u utorak izjavio da Teheran traži definitivan kraj rata, a ne privremeno primirje, i da bi privremena primirja samo ponovila uslove za novi sukob. Kao posrednike u razgovorima sa Vašingtonom naveo je Katar i Pakistan. Dokle će te dve linije, diplomatska i vojna, ići paralelno, zavisiće od poteza u Vašingtonu i Teheranu u narednim nedeljama.