Žrtve genocida iz Sarajeva odgovorile Vučiću zbog Mladića

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 19. avgusta da ne razume zašto Ratko Mladić, osuđen na doživotnu kaznu za genocid u Srebrenici, i dalje ostaje u pritvoru Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Hagu, pozivajući se na njegovo zdravstveno stanje. Dan kasnije, 20. avgusta, dva udruženja iz Bosne i Hercegovine, Udruženje žrtava i svjedoka genocida i Pokret Majke enklava Srebrenica i Žepa, odgovorila su zajedničkim saopštenjem u kojem redom navode pravne razloge zbog kojih Mehanizam ne postupa po javnim apelima. Razmimoilaženje između Beograda i sarajevskih udruženja žrtava tako je ponovo otvorilo pitanje koje prevazilazi jedan sudski predmet, a to je da li se odluke haškog nasleđa donose po pravnim kriterijumima ili po pritisku zvaničnika, pitanje koje direktno određuje kako se u regionu čita odnos Srbije prema presudama za ratne zločine.

Vučić je zdravstveno stanje osuđenika izneo kao ključni argument za puštanje.

“General Mladić je de facto na samrti. Svejedno je da li je ostalo sedmicu ili pet sedmica.”

Kao presedan naveo je slučaj generala Nebojše Pavkovića, koji je, prema njegovim rečima, pušten iz zatvora dve nedelje pred smrt kako bi umro tamo gde je živeo i za šta se borio. Pitanje puštanja Mladića Vučić je opisao ne kao pravni spor, nego kao pitanje humanosti: “To ima samo veze s humanim odnosom prema čovjeku. Zašto to rade i zašto se tako ponašaju, ne razumijem”, poručio je srpski predsednik.

Zašto je zahtev za puštanje odbijen?

Zahtev odbrane za hitno puštanje Mladića stigao je u Mehanizam krajem aprila 2026, tačnije 23. aprila, posle akutnog neurološkog incidenta, dok je javnost o tome obaveštena tek početkom maja. Predsednica Mehanizma Grasijela Gati Santana odbila je zahtev 14. maja. U obrazloženju odluke navedeno je da je Mladić u završnoj fazi života zbog hroničnih bolesti, ali da su uslovi pritvora i medicinska nega u pritvorskoj jedinici u Hagu ocenjeni kao adekvatni, pa to samo po sebi nije dovoljan razlog za puštanje na slobodu. Prema pisanju hrvatskog Indexa, Mladićeva porodica je još u maju 2025. tvrdila da on neće doživeti kraj te godine, tvrdnja koja se od tada nekoliko puta ponovila bez ispunjenja.

Odgovor udruženja iz Sarajeva stigao je bez ublažavanja tona i sa nabrajanjem tri odvojena pravna osnova na kojima Mehanizam temelji svoje odluke.

“Zahtjevi odbrane za privremeno puštanje na slobodu radi liječenja odbijeni su na osnovu izvještaja nezavisnih medicinskih stručnjaka koje je angažovao Sud. Međunarodni rezidualni mehanizam djeluje striktno u okvirima međunarodnog prava i usvojenih pravilnika, te odluke donosi na osnovu stručnih procjena vlastitih i nezavisnih tijela, a ne na osnovu političkih inicijativa ili javnih apela.”

Udruženja su dodala da za doživotnu kaznu, kakvu Mladić izdržava za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, ne postoji standardno pravilo o prevremenom otpustu posle odslužene dve trećine kazne, kakvo važi kod vremenski ograničenih presuda. Humanitarni razlozi se, prema saopštenju, razmatraju isključivo ako se utvrdi da ustanova u kojoj se optuženi nalazi nije u stanju da obezbedi adekvatnu negu, a to u slučaju haškog pritvora, tvrde, nije slučaj. Poruku su zaključila direktno upućenu srpskom predsedniku: “Mi razumijemo da Aleksandar Vučić ne razumije jer taj nivo nije u njegovoj percepciji razumijevanja.”

Šta ovo znači za odnos Beograda i Sarajeva

Razmena optužbi dolazi u trenutku kada Beograd i dalje osporava deo nasleđa Haškog tribunala, dok institucije nastale iz njega, kao i udruženja žrtava iz regiona, insistiraju da se predmet Mladić tretira isključivo kroz sudsku proceduru, van dnevnopolitičkog pritiska. Za Srbiju to praktično znači da svaki nov javni apel zvaničnika iz Beograda automatski dobija odgovor iz Sarajeva, čime se pitanje jednog zatvorenika pretvara u stalnu tačku trvenja između dve prestonice. Reč je o istom obrascu koji se ponavlja svaki put kada se otvori pitanje Srebrenice: Beograd traži humanitarni izuzetak, udruženja žrtava odgovaraju pravnim argumentom, a Mehanizam ostaje jedina instanca čija odluka nešto menja. Dodatno opterećenje za taj već krhak dijalog predstavlja i činjenica da je Mladić i dalje jedini visokorangirani osuđenik za genocid u Srebrenici koji izdržava kaznu van regiona, pa svaki predlog o njegovom premeštaju u Srbiju automatski nosi i pitanje uslova nadzora nad izvršenjem kazne.

Mehanizam do 20. avgusta nije najavio nov postupak povodom Mladićevog zdravstvenog stanja. Naredna odluka o eventualnom novom zahtevu odbrane zavisiće od medicinskog nalaza koji sud za sada nije primio, dok se u Beogradu i Sarajevu nastavljaju paralelna, potpuno suprotstavljena čitanja iste presude.