Omiš računa 110 miliona evra štete od požara
Nedelju dana posle najvećeg požara na ovom delu Jadrana, Omiš je saopštio prvu procenu štete od 110 miliona evra, a Vlada Hrvatske izdvojila je 20 miliona evra pomoći.
Omiš, jedno od letovališta na srednjem Jadranu koje svakog avgusta puni i srpska publika, nedelju dana posle najvećeg požara u svojoj novijoj istoriji dobio je prvu zvaničnu cifru: šteta se procenjuje na 110 miliona evra. Gradska uprava je taj iznos poslala Splitsko-dalmatinskoj županiji, koja ga prosleđuje Vladi Hrvatske, dok je iz Zagreba već stigla prva tranša pomoći.
Prvobitno se pominjao iznos od 90 miliona evra, ali je u međuvremenu povećan. Gradonačelnik Omiša Zvonko Močić potvrdio je da je konačan predlog od 110 miliona evra otišao županiji na dalju obradu. “Županija će napraviti i sopstvene izračune, ali očekujemo da će prihvatiti naše brojke”, rekao je Močić.
Šteta veća od procenjenog, kaže zamenik gradonačelnika
Zamenik gradonačelnika Ivan Pivčević, koji je od prve noći požara stalno na terenu, ocenjuje da će konačan iznos biti i veći od onoga što grad sada iznosi. “Izgorelo je više od 60 objekata, i kuća i ugostiteljskih objekata. Zbog toga sam uveren da će iznos biti znatno veći od 100 miliona evra”, kazao je Pivčević dok je prva procena tek pravljena.
Naknadni pregled terena pokazao je da je oštećeno, potpuno ili delimično, više od 140 kuća, a proveravaće se još stotinak dodatnih objekata. Najteže su pogođena naselja Čelina i Borak, uzvišenja iznad samog grada, odakle je vatra u jednom trenutku pretila da siđe do stambenih ulica. Vlada je na svojoj 194. sednici, održanoj 20. avgusta, izdvojila 20 miliona evra iz državnog budžeta za ublažavanje štete i sanaciju. Odluku je saopštio premijer Andrej Plenković, uz obrazloženje da su gradu konačno stigle prve procene na osnovu kojih se moglo odlučivati. Premijer je istom prilikom izrazio saučešće porodici žene koja je u požaru izgubila život i poželeo brz oporavak povređenima.
Zašto se prijava štete čeka do 1. septembra?
Splitsko-dalmatinski župan Blaženko Boban proglasiće prirodnu nepogodu tek 1. septembra, iako je požar ugašen još pre nedelju dana. Tim datumom otvara se zakonski rok od osam dana u kojem građani mogu prijaviti štetu, a odlaganje nije administrativna sporost nego namerna odluka: veliki deo lične i imovinske dokumentacije izgoreo je zajedno sa kućama, pa je ljudima ostavljeno vreme da je pribave iznova pre nego što rok počne da teče. Kao prioritet u narednim mesecima grad navodi sprečavanje odrona i klizišta na ogolelim padinama iznad naselja, jer je vegetacija koja je držala zemljište sada uništena.
Restoran koji je gorio pet minuta
Iza brojki stoje pojedinačne priče. Merica Vukušić je u požaru izgubila ugostiteljski objekat koji je vodila više od dve i po decenije. “Imali smo restoran, grill i kafe-gril više od 25 godina. To je bio naš porodični posao. Ostali smo bez ičega, a ja sam praktično ostala bez posla. Sve je izgorelo, do temelja”, rekla je Vukušić.
Slično su prošli i mnogi stanovnici Čeline i Borka. Jedan od njih, Mario Banović, opisao je prve dane posle požara rečima koje su postale simbol raščišćavanja koje sada traje: “Sve je uništeno. Videćemo kako će se šteta proceniti, ali krećemo sa sanacijom da bi se roditelji mogli vratiti u kuću.” Komšija Veljko Kujundžić dodaje da je kuću zapravo odbranila slučajnost i pomoć suseda pre nego što je stigla vatrogasna služba: “Stakla su popucala. Srećom, nisu prsnula unutra, inače bi bilo svašta. Dva komšije su bila tu i oni su spasili situaciju. Vatrogasci su došli posle.” Raščišćavanje terena i danas, nedelju dana posle požara, u velikoj meri obavljaju upravo komšije i volonteri, pre nego što stignu organizovane ekipe.
Solidarnost stiže i od zanatlija
Pomoć ne stiže samo iz državnog budžeta. Hrvatska obrtnička komora pokrenula je fond solidarnosti za omiške obrtnike koji su u požaru ostali bez radnji i alata. Predsednik komore Dalibor Kratohvil najavio je da su zagrebački zanatlije već izdvojili prvi konkretan iznos: “Udruženje zanatlija Omiš pokreće humanitarnu akciju, otvorićemo poseban podračun. Juče smo se čuli sa kolegama, zanatlijama iz Zagreba, koji su već doneli odluku o donaciji od 30.000 evra na taj podračun.”
Za grad koji zarađuje najveći deo godišnjeg prihoda tokom leta, i u kojem su gosti iz Srbije stalna stavka turističke sezone, iduće nedelje presudan je datum 1. septembar. Tek kada župan formalno proglasi prirodnu nepogodu, počeće da teče rok u kojem će se znati koliko je od procenjenih 110 miliona evra štete zaista i prijavljeno, i koliko će od toga na kraju pokriti državna pomoć.
