Predsednik Suda BiH podneo ostavku pred razrešenje

Ranko Debevec, predsednik Suda Bosne i Hercegovine, podneo je 21. avgusta ostavku na dužnost sudije i predsednika tog suda, neposredno pre nego što mu je Drugostepena disciplinska komisija Visokog sudskog i tužilačkog saveta BiH (VSTV BiH) trebalo da uruči odluku po žalbi na razrešenje. Za Srbiju je promena na čelu te institucije neposredno relevantna, jer Sud BiH sudi u predmetima ratnih zločina, organizovanog kriminala i korupcije u kojima se redovno pojavljuju i državljani Srbije, pa svaka kriza u njegovom rukovodstvu utiče i na tempo tih postupaka.

Prvostepena disciplinska komisija VSTV-a BiH je 1. jula utvrdila Debevčevu disciplinsku odgovornost i izrekla mu meru razrešenja sa obe funkcije. Ta odluka nije bila pravosnažna, jer je imao pravo žalbe drugostepenom telu. Debevec je ostavku podneo pre nego što je ta žalba rešena, čime je sopstvenom odlukom preduhitrio formalno razrešenje koje mu je već bilo izrečeno.

Komisija je utvrdila da Debevec najmanje godinu i devet meseci nije postupao po pravilima o automatskoj dodeli sudskih predmeta, i to u 16 predmeta, iako je kao predsednik suda bio dužan da obezbedi, prati i kontroliše ispravnost te dodele. Nadležni su prekršaj kvalifikovali kao ponašanje koje predstavlja ozbiljno kršenje službene dužnosti i podriva poverenje javnosti u nepristrasnost pravosuđa.

Zašto je automatska dodela predmeta toliko važna?

Sistem automatske dodele predmeta postoji da bi sprečio da predsednik suda ili bilo koji sudija sam bira kome će konkretan predmet stići, čime se u teoriji isključuje mogućnost da osetljivi slučajevi budu usmereni ka određenom sudijskom veću. Upravo je to razlog zbog kog je VSTV BiH propust u 16 predmeta ocenio kao ozbiljan, jer se radi o instituciji koja odlučuje u najosetljivijim predmetima organizovanog kriminala i korupcije u zemlji, uključujući i one koji uključuju regionalne mreže.

Iz VSTV-a BiH su naveli da je odgovornost utvrđena upravo na osnovu propusta u toj raspodeli predmeta. Debevec je pre podnošenja ostavke bio suspendovan, a dužnost predsednice Suda BiH u tom periodu obavljala je sudija Minka Kreho. Ostavkom je mesto predsednika Suda BiH ostalo upražnjeno, a VSTV BiH sada treba da pokrene proceduru izbora novog rukovodioca institucije koja je i formalno i simbolički vrh pravosuđa u Bosni i Hercegovini.

Osim disciplinskog postupka, protiv Debevca se pred Posebnim odeljenjem za korupciju, organizovani i međukantonalni kriminal Vrhovnog suda Federacije BiH vodi i krivični postupak. Optužnica ga tereti za zloupotrebu položaja, falsifikovanje službene isprave, primanje nagrade ili drugog oblika koristi za trgovinu uticajem, neovlašćeno praćenje i kršenje zakona o ravnopravnosti polova. Uz njega su optuženi Osman Mehmedagić, bivši direktor Obaveštajno-bezbednosne agencije BiH, i Milisav Pijuk, zaposlen u Sudu BiH. Naredno ročište u tom postupku zakazano je za 26. avgust.

Kriza na čelu Suda BiH dolazi u trenutku kada Brisel reformu pravosuđa u BiH tretira kao jedan od ključnih uslova na putu ka evropskim integracijama, isto merilo koje se primenjuje i na Srbiju kroz poglavlja 23 i 24 pregovaračkog procesa. Sud BiH ima poseban značaj i za Beograd, jer kroz njega prolaze predmeti ekstradicije, ratnih zločina i prekogranične korupcije koji povezuju pravosudne sisteme obe zemlje. Slučaj sudije koji je istovremeno pod disciplinskom i krivičnom istragom dodatno komplikuje sliku o samostalnosti institucije čije odluke Srbija prati kroz saradnju sa Vrhovnim sudom Federacije BiH i Tužilaštvom BiH.

VSTV BiH za sada nije saopštio dinamiku izbora novog predsednika suda. Pažnja se sada seli na ročište zakazano za 26. avgust, kada će Debevec pred Posebnim odeljenjem za korupciju odgovarati na optužnicu koja ga direktno povezuje sa bivšim direktorom Obaveštajno-bezbednosne agencije BiH.