Crna Gora: ugovor o pristupanju EU do kraja septembra

Brisel priprema ubrzani plan za završetak pristupnih pregovora sa Crnom Gorom, sa dva konkretna roka koja se prvi put javno pominju: prvi nacrt ugovora o pristupanju do kraja septembra i zatvaranje svih preostalih pregovaračkih poglavlja do kraja godine. Za Srbiju vest nije udaljena, jer prema rečima izvora iz vrha Evropske komisije upravo hibridni uticaj iz Srbije predstavlja rizik koji bi, po proceni Brisela, mogao usporiti ili ugroziti crnogorski evropski put. Zbog toga je odgovor Evropske komisije da ubrza proces, a ne da ga uspori dok se politička situacija u Podgorici ne smiri.

Povod za ubrzanje je sastanak koji je prethodio objavi. Pet stalnih predstavnika, odnosno ambasadora ključnih država članica Evropske unije, održalo je 21. avgusta u Briselu konsultacije o poslednjim političkim i društvenim dešavanjima u Crnoj Gori. Nakon razgovora, ambasadori su neformalnim putem obavestili Evropsku komisiju o zaključcima koji se tiču zaštite pristupnog procesa.

Neimenovani visoki izvor u Evropskoj komisiji je tim povodom rekao:

“Evropski put Crne Gore mora biti zaštićen od hibridnog utjecaja. Posljednja dešavanja shvaćena su veoma ozbiljno.”

Isti krug sagovornika precizirao je i odakle taj rizik dolazi. Kako je jedan od izvora naveo:

“Crna Gora se posljednjih nedelja posebno suočava sa pojačanim hibridnim uticajem iz regiona, prvenstveno iz Srbije”

Prema saznanjima podgoričke Pobjede, koja se poziva na više sagovornika iz vrha Evropske komisije, koordinaciju narednih koraka trebalo bi da preuzme kabinet predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, u saradnji sa Irskom, koja trenutno predsedava Savetom EU.

Šta tačno stoji u planu

Crna Gora je do sada otvorila svih 33 pregovaračka poglavlja, od čega je 18 privremeno zatvoreno. Novi plan predviđa da preostalih 15 poglavlja bude privremeno zatvoreno do kraja 2026. godine, a na narednoj međuvladinoj konferenciji između Podgorice i Brisela očekuje se privremeno zatvaranje još četiri ili pet poglavlja. Među poslednjima na redu bi, prema tom planu, bila poglavlje 23 koje se odnosi na pravosuđe i temeljna prava, poglavlje 24 koje pokriva pravdu, slobodu i bezbednost, i poglavlje 27, životna sredina i klimatske promene, dakle upravo oblasti koje se najsporije usklađuju sa evropskim standardima.

Paralelno sa zatvaranjem poglavlja, ubrzava se i priprema samog ugovora o pristupanju. Tu je oko koordinata potrebna preciznost, jer se dva izvora ne slažu oko redosleda događaja. Ambasadori ključnih država članica su, prema pisanju Pobjede, 22. aprila samo odobrili formiranje posebne radne grupe, dok je Savet Evropske unije Ad hoc radnu grupu za izradu ugovora formalno uspostavio tek u maju. Drugi izvor navodi da je Savet EU tu grupu osnovao već u aprilu, ali detaljnija provera potvrđuje verziju sa dva odvojena koraka: aprilsko odobrenje ambasadora i majsko formalno osnivanje. Radna grupa je zadužena za pripremu ugovora i pratećih pravnih akata, u kojima će biti definisani uslovi članstva, mogući prelazni periodi, institucionalna pitanja, finansijske obaveze i zaštitne klauzule.

Sagovornici Pobjede naglašavaju da ubrzavanje procesa ne znači ublažavanje kriterijuma, nego snažniju političku i tehničku podršku kako bi Crna Gora završila preostale obaveze. Deo plana podrazumeva i veći angažman evropskih partnera u rešavanju otvorenih bilateralnih pitanja između Podgorice i Zagreba, jer se u Briselu smatra da dijalog dve države treba intenzivirati kako sporna pitanja ne bi blokirala završetak pregovaračkog procesa.

Šta je Marta Kos već najavila

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je zahtev crnogorske Vlade za pomoć u borbi protiv hibridnih pretnji potvrdila još pre ovog talasa konsultacija, tokom saslušanja pred Odborom za spoljne poslove Evropskog parlamenta 20. aprila. Tada je rekla:

“Svjesni smo izbora naredne godine, važnih lokalnih i parlamentarnih izbora. Već smo dobili zahtjev Vlade Crne Gore da joj pomognemo u borbi protiv hibridnog rata.”

Kos je više puta izrazila uverenje da bi Crna Gora mogla postati naredna članica Evropske unije i da bi pregovori mogli biti završeni krajem ove ili početkom naredne godine, a najavila je i da bi crnogorski ugovor o članstvu trebalo da bude prvi pristupni ugovor nove generacije, sa jačim zaštitnim mehanizmima protiv nazadovanja u vladavini prava i demokratiji. “Postigli smo više nego u prethodnih 15 godina zajedno i taj posao nastavljamo ove godine”, poručila je tom prilikom, ocenjujući da je proširenje danas jedno od najvažnijih geopolitičkih pitanja za Evropu.

Region prati datume

Ubrzanje crnogorskog puta dolazi u trenutku kada Brisel pažljivo prati i širi kontekst proširenja na Balkanu. O ambicijama Podgorice pisali smo i kada je predsednik Jakov Milatović u Bratislavi razgovarao sa slovačkim premijerom Robertom Ficom, koji je tada podržao cilj da Evropska unija do 2028. godine ima 28 članica, računajući i Crnu Goru među kandidatima najbližim cilju. Na to se sada nadovezuje i referendum na Islandu, zakazan za 29. avgust, na kojem građani te zemlje ne odlučuju direktno o članstvu, nego o tome da li Island treba da obnovi pristupne pregovore sa EU. Pozitivan ishod bi, prema oceni brižih sagovornika, mogao ojačati politiku proširenja unutar Unije i smanjiti otpor pojedinih članica prijemu novih zemalja, što bi posredno išlo u prilog i Podgorici.

Za Beograd je poruka iz Brisela dvoslojna. S jedne strane, hibridni uticaj iz Srbije se prvi put ovako otvoreno imenuje kao rizik po tuđi pristupni proces, što je diplomatski signal koji se teško može ignorisati. S druge strane, tempo kojim Crna Gora napreduje, sa nacrtom ugovora najavljenim za kraj septembra, postavlja novi orijentir za ceo region u trenutku kada Beograd svoje pregovaračko poglavlje 3, unutrašnje tržište, i dalje nije otvorio. Naredna međuvladina konferencija, na kojoj bi trebalo da padne odluka o zatvaranju četiri ili pet poglavlja, još nema zvaničan datum.