Dan nestalih: Vukovar traži 1.725, Crna Gora 50 osoba

Na Trgu doktora Franje Tuđmana u Vukovaru danas, 30. avgusta, počinje centralno obeležavanje Dana sećanja na osobe nestale u Domovinskom ratu i Međunarodnog dana nestalih osoba. Pitanje nestalih iz ratova devedesetih ostaje otvoreno na celom prostoru bivše Jugoslavije, od Vukovara preko Podgorice do Sarajeva, a njegov regionalni okvir, uključujući saradnju komisija Srbije, Crne Gore i Kosova, direktno se tiče i Beograda, čije institucije i dalje traže odgovore za sopstvene nerasvetljene slučajeve.

Ukratko:

• Hrvatska i dalje traga za 1.725 osobama iz Domovinskog rata
• Crna Gora traga za 50 osoba, najviše sa Kosova
• Bosna i Hercegovina vodi najveći broj u regionu, 7.588 osoba

Šta se danas dešava u Vukovaru

Program u Vukovaru počinje u 9.15 polaganjem venca kod spomen obeležja u Borovu naselju, u 10.00 sledi polaganje venaca na Memorijalnom groblju žrtava iz Domovinskog rata, u 11.00 je sveta misa u župnoj crkvi Svetog Filipa i Jakova, a od 12.30 do 14.00 je centralno obeležavanje na Trgu doktora Franje Tuđmana. Na istom trgu Uprava za zatočene i nestale od 10 do 17 časova predstavlja svoje aktivnosti. Organizatori su Savez udruga obitelji zatočenih i nestalih hrvatskih branitelja i udruženje Vukovarske majke, uz Zajednicu udruga hrvatskih civilnih stradalnika Domovinskog rata i Udrugu djece poginulih i nestalih hrvatskih branitelja.

Ministarstvo hrvatskih branitelja i dalje vodi evidenciju po četvrtom izdanju Knjige nestalih, sa stanjem od 1. maja 2015: 1.341 osoba nepoznate sudbine i 384 poginule osobe kojima je nepoznato mesto ukopa, ukupno 1.725. Ta brojka danas kruži kroz hrvatske medije, iako je krajem avgusta 2025. u opticaju bila veća cifra, 1.774 osobe, a Srpsko narodno vijeće je u ranijem saopštenju povodom ovog datuma, pozivajući se na tadašnju evidenciju istog ministarstva, navelo 1.792 nestale i smrtno stradale osobe. Razlika dolazi otud što se službena knjiga poslednji put ažurirala pre više od decenije, dok pojedinačni izveštaji tokom godina pomeraju ukupan zbir.

Srpsko narodno vijeće, krovna predstavnička institucija Srba u Hrvatskoj, tada je podsetilo da su među nestalima za kojima se traga u Hrvatskoj i žene i muškarci srpske nacionalnosti, i poručilo: “Svaka obitelj ima pravo saznati sudbinu svojih najbližih.”

Šta pokazuju brojke iz Crne Gore

U Podgorici je Centar za građansko obrazovanje (CGO) danas u 08.02 saopštio da se, prema podacima Komisije za nestala lica Vlade Crne Gore, i dalje traga za 50 osoba, od čega je 38 nestalo na Kosovu, devet u Bosni i Hercegovini i tri u Hrvatskoj. Maja Marinović, saradnica na programima u CGO, navela je:

“Prema podacima Komisije za nestala lica Vlade Crne Gore, trenutno se traga za 50 osoba, 38 koje su nestale na Kosovu, devet u Bosni i Hercegovini i tri u Hrvatskoj.”

Marinović je dodala da je taj broj manji nego u većini drugih država regiona, ali da iza svakog od njih stoji čovek i porodica koja decenijama čeka identifikaciju. “Za porodice nestalih protok vremena ne zatvara slučaj, niti umanjuje njihovu patnju i pravo da znaju istinu”, poručila je.

Krajem 2024. sa crnogorske liste nestalih zatvoren je jedan slučaj: posmrtni ostaci R. Š., civilne žrtve nestale u Đakovici 1999. godine, sahranjeni su u aprilu 2025. U julu ove godine, posle ponovljene ekshumacije u Nikšiću i DNK analize, preliminarno je potvrđen identitet Hasana Klapuha, trećeg člana porodice Klapuh, čiji su posmrtni ostaci predati Institutu za nestale osobe Bosne i Hercegovine. Posmrtni ostaci ranije identifikovanih Feride i Sene Klapuh predati su porodici u decembru 2025.

Značaj regionalne saradnje potvrđuju i podaci sa sastanka komisija za nestala lica Crne Gore, Srbije i Kosova, održanog u februaru 2026. Predstavnici Međunarodne komisije za nestala lica (ICMP) tada su naveli da su tokom prethodne godine primili 58 referentnih uzoraka kostiju, 170 krvnih uzoraka porodica i 62 DNK izveštaja, na osnovu kojih je identifikovano 26 žrtava.

Zašto je Bosna i Hercegovina i dalje najveće otvoreno pitanje

U Bosni i Hercegovini se traga za 7.588 osoba, daleko najviše u regionu. Institut za nestale osobe BiH obeležavanje je održao 28. avgusta u Sarajevu, pod motom “Gdje je? Prekinite šutnju”. Institut je pokrenuo i proceduru za aktiviranje 600.000 konvertibilnih maraka operativnih sredstava, namenjenih nagradama za informacije koje vode do pronalaska posmrtnih ostataka, uz uslov da se novac isplati tek kada se dobijena informacija pokaže tačnom.

Zbirno, tri države i danas vode kao nestalo više od 9.300 ljudi, od Vukovara do Sarajeva preko Podgorice. “Srpske novine” su o istom nasleđu ratova devedesetih ranije pisale povodom ubistava u Gošiću i Varivodama, gde je i posle 31 godine izostala pravosnažna presuda. Naredni pomak zavisi od arhiva koje tek treba otvoriti i uzoraka koje tek treba uporediti, a sledeći zajednički sastanak regionalnih komisija za sada nije zakazan.