Prlić priznao zločine, traži prevremenu slobodu iz Haga

Jadranko Prlić, bivši premijer takozvane Hrvatske Republike Herceg-Bosne, ponovo je od Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Hagu zatražio prevremeno puštanje na slobodu, i to prvi put uz izričito priznanje zločina i lične odgovornosti za koje je osuđen. Presuda koja ga je 2017. godine poslala na 25 godina zatvora oslanja se na isti sud koji vodi i postupke prema osuđenicima sa srpske strane, pa svaka odluka o ranijem izlasku iz zatvora oblikuje i to koliko će haška pravda, u očima regiona, izgledati primenjena podjednako na sve strane u ratu.

Haški tribunal je Prlića, zajedno sa još petoricom visokih zvaničnika HRHB-a, osudio u novembru 2017. godine zbog zločina počinjenih tokom sukoba Hrvata i Bošnjaka u Bosni i Hercegovini između 1992. i 1994. godine. Bivši ministar odbrane HRHB-a Bruno Stojić, načelnik Glavnog štaba Hrvatskog vijeća obrane Slobodan Praljak i zamenik komandanta HVO-a Milivoj Petković dobili su po 20 godina zatvora, bivši komandant Vojne policije HVO-a Valentin Ćorić 16 godina, a predsednik komisije HRHB-a za razmenu zarobljenika Berislav Pušić 10 godina. Praljak je tog dana, čuvši presudu u sudnici, ispio otrov i preminuo.

Šta je novo u odnosu na ranije zahteve

Prlić je zatvorsku kaznu delimično već odslužio, prag od dve trećine kazne dosegao je u aprilu 2024. godine, i od tada je već nekoliko puta tražio prevremeno puštanje, ali je Mehanizam te zahteve do sada odbijao. Razlika u najnovijem podnesku je u tome što je Prlić, prema navodima njegovog branioca Stivena V. Bejkera, po prvi put jasno prihvatio pravosnažnu presudu i svoju ličnu odgovornost, umesto da spori razmere utvrđenih zločina.

Na izričit zahtev gospodina Prlića, ovde se navodi da on prihvata pravosnažnu presudu u svom predmetu. Prihvata da su tokom oružanog sukoba između Hrvata i Muslimana u BiH 1992 do 1994. godine počinjeni teški zločini, kako je utvrđeno presudama. Prihvata svoju ličnu odgovornost za zločine za koje je osuđen. Duboko žali zbog svoje lične uloge u počinjenju tih zločina, bilo svojim postupcima ili propustima. Izražava iskreno kajanje i upućuje duboko saučešće žrtvama muslimanske i bošnjačke nacionalnosti i njihovim porodicama zbog izgubljenih života, kao i zbog fizičke i psihičke patnje koju su pretrpeli.

Ovim rečima je Stiven V. Bejker, Prlićev branilac, otvorio podnesak upućen Mehanizmu, prenose bosanskohercegovački mediji. U prilog podnesku ide i lična izjava samog Prlića, u kojoj opisuje da se proces samoispitivanja o zločinima nije zaustavio od njegovog poslednjeg zahteva, već da je, kako navodi, nastavio jednakim intenzitetom, delom podstaknut i savetom predsednice Mehanizma sutkinje Graciele Gati Santane da nastavi saradnju sa zatvorskim vlastima na rehabilitaciji.

Prlić dodaje da je taj put od negiranja do potpunog prihvatanja odgovornosti bio dug i da nije došao preko noći, i naglašava da će kritičko preispitivanje trajati do kraja njegovog života. U delu koji se odnosi direktno na žrtve, njegove reči su bile najoštrije prema samom sebi i prema ideji da se ratni zločinci mogu prikazivati kao heroji.

Zločine ne čine narodi, nego pojedinci. Osuđeni ratni zločinci ne smiju se proglašavati herojima, jer to izravno i duboko vrijeđa žrtve.

Prlić je tim rečima, prema podnesku koji je prenet Mehanizmu, poručio da se ta ocena jednako odnosi na sve strane u ratu, bez izuzetka.

Šta znači za region

U podnesku se dalje navodi da Prlić, ako bude prevremeno pušten, planira da živi sa suprugom u Zagrebu, gde se već nalaze njegove ćerke i njihove porodice, i da bi se izdržavao od penzije. Prlić je u istom dokumentu naveo i da BiH doživljava kao svoju domovinu kojoj želi puno članstvo u Evropskoj uniji, i da se poverenje između naroda na tom prostoru može obnoviti isključivo na temeljima istine i pravde, a ne prećutkivanjem.

Za Srbiju i ostatak regiona ovakav podnesak je značajan koliko i sam ishod zahteva, jer haška i haškonaslednička pravda ostaju referentna tačka svaki put kada se otvori pitanje da li se prema osuđenicima sa različitih strana postupa po istim merilima. Mehanizam, koji je nastavio rad Haškog tribunala i vodi i predmete osuđenika sa srpske strane, do sada nije javno naznačio kada će odlučiti o ovom, Prlićevom, novom zahtevu za prevremeno puštanje na slobodu, a raniji postupci po sličnim zahtevima su u praksi trajali i po nekoliko meseci.