Crna Gora ne zatvara poglavlja sa EU, uzrok i Mladić
Savet EU potvrdio je da Podgorica u septembru neće privremeno zatvoriti nijedno novo pregovaračko poglavlje, a među razlozima je i saučešće Andrije Mandića zbog smrti Ratka Mladića.
Savet Evropske unije potvrdio je da Crna Gora u septembru 2026. godine neće privremeno zatvoriti nijedno novo pregovaračko poglavlje na putu ka članstvu, čime je zaustavljen zamah koji je Podgorica gradila od leta. Deo razloga je tehnički, ali diplomatski izvori govore i o nečem drugom: o ponašanju crnogorskih zvaničnika povodom smrti i sahrane Ratka Mladića, osuđenog za genocid i ratne zločine. Za Beograd priča nije samo susedska vest, jer i Srbija pregovara o istom putu, a način na koji se u Uniji vrednuje odnos prema Mladićevom nasleđu direktno se tiče i naše pozicije.
Početkom septembra Evropska radna grupa za proširenje, u kojoj sede diplomate svih 27 država članica, razmatrala je mogućnost da Crna Gora tokom meseca privremeno zatvori još četiri poglavlja. Do toga nije došlo, međuvladina konferencija je izostala, a naredna prilika je pomerena na oktobar. Crna Gora je do sada privremeno zatvorila 18 od ukupno 33 poglavlja, od čega šest u ovoj godini. Poslednja dva, poglavlje 8 o politici konkurencije i poglavlje 29 o carinskoj uniji, zatvorena su 14. jula.
Zvaničnik Saveta EU rekao je novinarima Radija Slobodna Evropa da je izostanak odluke pre svega posledica vremenskih ograničenja u samim državama članicama.
“Mnoga od njih [poglavlja] su veoma tehnička i zahtevaju da svaka država članica obavi opsežne unutrašnje konsultacije. Dakle, postoji želja da se napravi napredak. Apsolutno smo sigurni u to i svakako smo gurali ambicioznu agendu u smislu dobijanja odobrenja, ali jednostavno, mislim da nam je zapravo ponestalo vremena da se posao privede kraju.”
Diplomatski izvori, međutim, ukazuju da razlozi nisu isključivo tehnički. Prema nezvaničnim informacijama, Holandija je zatražila pauzu u daljim integracijama Crne Gore, tražeći dodatnu analizu i doslednije ispunjavanje standarda, a njenoj inicijativi pridružile su se Hrvatska, Estonija, Litvanija i Letonija. Kao okidač za rezerve dela članica navodi se upravo ponašanje pojedinih crnogorskih političara nakon Mladićeve smrti.
Predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić uputio je saučešće povodom smrti Ratka Mladića, a taj gest je javno osudila Vlada Hrvatske, ocenivši ga kao “neprihvatljiv i protivan vrednostima na kojima počiva Evropska unija”. Hrvatska, kao članica EU, ima pravo veta na otvaranje i zatvaranje poglavlja, a od 2024. godine već blokira poglavlje 31, koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku, zbog niza otvorenih bilateralnih pitanja: razgraničenja na moru, vlasništva nad školskim brodom Jadran, ratne odštete i nestalih iz ratova devedesetih, položaja hrvatske zajednice u Crnoj Gori, kao i rezolucije crnogorskog parlamenta iz 2024. o logorima Jasenovac, Dahau i Mauthauzen, koju je Zagreb tada ocenio kao politički motivisanu.
Glavni pregovarač Crne Gore Predrag Zenović je početkom septembra izjavio da Hrvatska, uprkos otvorenim pitanjima, nije blokirala ceo proces i da je posle pozitivnog izveštaja o vladavini prava podržala zatvaranje 14 drugih poglavlja. On očekuje da će intenzivni razgovori sa Zagrebom omogućiti i zatvaranje poglavlja 31.
Za Srbiju je epizoda pokazna vežba u malom. Otkako je Evropska komisija uvela informacionu dobit kao merilo, a odnos prema ratnim zločincima ostaje osetljiva tačka i u srpskoj javnosti, slučaj Crne Gore pokazuje da Brisel politički simbolizam meri jednako strogo kao tehničke kriterijume, bez obzira na to koliko je poglavlja formalno spremno za zatvaranje. Podgorica i dalje računa da preostalih 15 poglavlja zatvori do kraja decembra, da ugovor o pristupanju bude finalizovan u prvoj polovini 2027. godine i da članstvo stekne 2028.
Ministarka evropskih poslova Crne Gore Maida Gorčević izjavila je tokom posete Litvaniji u četvrtak da vlada nastavlja reforme.
“Finalizujemo svoje reforme kako bismo do kraja godine zatvorili preostala pregovaračka poglavlja”, rekla je Gorčević, dodajući da Podgorica očekuje finalizaciju ugovora o pristupanju u prvoj polovini 2027. godine.
Da li će se to i dogoditi, zavisi od naredne međuvladine konferencije, za koju je oktobar trenutno najavljen kao sledeća prilika, ali ni datum ni saglasnost svih 27 članica za sada nisu potvrđeni.
