Pržno: Konaković o Mladiću, Đurić o predizbornoj kampanji

Ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković i ministar spoljnih poslova Srbije u tehničkom mandatu Marko Đurić javno su se sukobili 1. oktobra u Pržnu, na ministarskom sastanku Berlinskog procesa, pa je spor oko sahrane Ratka Mladića iz odnosa Beograda i Sarajeva preseljen pred predstavnike Evropske unije i ministre zemalja Zapadnog Balkana. Razmena se odigrala uoči izbora u Bosni i Hercegovini, a Đurić je Konakoviću upravo to i prebacio.

Sastanak je održan u okviru crnogorskog predsedavanja Berlinskim procesom, a domaćin je bio potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Crne Gore Ervin Ibrahimović. Za stolom su bili ministri spoljnih poslova zemalja Zapadnog Balkana, predstavnici država učesnica procesa, Evropske unije i regionalnih organizacija.

Šta je Konaković tražio od Evropske unije?

Konaković je od Evropske unije zatražio konkretan odgovor na institucionalno veličanje Ratka Mladića u Srbiji, uz odlučniju podršku deblokadi evropskog puta Bosne i Hercegovine. Veliki deo obraćanja posvetio je sahrani Mladića, koji je preminuo na izdržavanju kazne doživotnog zatvora, izrečene pravosnažnom presudom za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. Prema njegovim rečima, ono što je usledilo u Srbiji „daleko prevazišlo privatno žalovanje”, jer je telo prevezeno avionom Vlade Srbije, u pratnji ministra pravde, a pripadnici Vojske Srbije nosili su kovčeg prekriven zastavom.

Odgovornost je pripisao predsedniku Srbije, pozvavši se na član 17. Zakona o Vojsci Srbije, po kome predsednik republike odlučuje o upotrebi vojske.

„Aleksandar Vučić ne može se ograditi od učešća Vojske Srbije kada je odluka o njenom angažovanju u njegovoj nadležnosti. A kada država na čijem je čelu svojim avionom, zvaničnicima, vojskom i zastavom odaje počast čovjeku osuđenom za genocid, odgovornost za takav postupak seže do samog državnog vrha”, poručio je Konaković.

Pitanje, kako je naglasio, ne sme da se svede na još jedan politički spor Sarajeva i Beograda. „Genocid nije stvar različitih tumačenja”, rekao je ministar BiH.

Konaković je početkom septembra najavio povlačenje gotovo celog osoblja ambasade BiH iz Beograda, posle sahrane Mladića uz vojne počasti.

Koja su dva testa za Brisel?

Konaković je naveo da su pred Evropskom unijom dva testa kada je reč o Bosni i Hercegovini. Prvi je reakcija na postupke vlasti Srbije oko Mladićeve sahrane, a on je pitao hoće li Unija zaista delovati ili će se sve ponovo završiti na saopštenjima, osudama i reakcijama na društvenim mrežama. Drugi je brz odgovor na ruski uticaj i na blokadu evropskog puta BiH, pri čemu je podsetio na nedavni susret Milorada Dodika sa Vladimirom Putinom u Moskvi.

„To je naša današnja stvarnost: Rusija je prisutna i aktivno podržava svoje saveznike. Evropa ponovo čeka.”

Obraćanje je završio direktno, okrenut ka kolegi iz Srbije: „I još nešto, Marko. Priča o sahrani Rasima Delića, čovjeka koji je preminuo prije 15 godina, prije okončanja postupka protiv njega i prije donošenja pravomoćne presude - možda može poslužiti kao priča za srbijanske medije, ali nije ozbiljan argument za ozbiljne ljude.”

Kako je odgovorio Đurić?

Đurić je novinarima posle sastanka rekao da je Konaković pokušao da samit zloupotrebi za predizbornu kampanju u Bosni i Hercegovini. U izjavi je naveo da je na takav pristup odgovorio „dostojanstveno i civilizovano”, uveren da za njega nema podršku većine građana i političkih subjekata u Bosni i Hercegovini.

„Konaković je u poslednjim danima svoje predizborne kampanje lansirao niz uvreda na račun Srbije i njenih izabranih predstavnika, pokušavajući da prikaže našu zemlju na najgori mogući način kao neki baštionik ratnih zločina i oaze netolerancije, koja je zagledana u prošlost. Sve suprotno od onoga što jeste.”

Đurić je uz to preneo da je svoje obraćanje usmerio ka budućnosti, uz poruku da su stabilnost i pogled unapred ključni za Srbiju i region. Ministarstvo je saopštilo da je kao pokazatelj naveo privredni rast Srbije od 3,8 odsto u prošloj godini, naspram 0,3 odsto u evrozoni.

Kosovo kao drugi spor u Pržnu

Đurić je govorio i o dijalogu Beograda i Prištine. Prema njegovim rečima, predstavnici Prištine pokušali su da skrenu pažnju sa položaja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji tako što su pomenuli položaj Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi.

„Ono što je bilo zanimljivo iz ugla dijaloga Beograda i Prištine je što su predstavnici Prištine pokušali da zataškaju pitanje položaja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, pominjući položaj naših sugrađana i komšija Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, iako paralele ne mogu biti povlačene.”

Kao poslednji primer nazadovanja prava Srba na Kosovu i Metohiji Đurić je naveo poništavanje mandata srpskim sudijama i tužiocima koji su bili u ostavci i, uz dogovor sa Beogradom i Evropskom unijom, hteli da se vrate na funkcije. Najavio je da će temu pokrenuti i tokom nastavka sastanka, na radnom ručku.

Konaković do objave ovog teksta nije odgovorio na Đurićevu izjavu o predizbornoj kampanji, a reakcija predstavnika Evropske unije na dva testa koja je postavio nije saopštena.